20. јануар 2009.

Псалтир, Катизма 10




КАФИСМА ДЕСЯТАЯ


Давиду псалом, сынов Ионадавовых и первых пленшихся, не надписан у еврей,70.

1. На Тя, Господи, уповах, да не постыжуся в век.
2. Правдою Твоею избави мя и изми мя, приклони ко мне ухо Твое и спаси мя.
3. Буди ми в Бога Защитителя и в место крепко спасти мя, яко утверждение мое и прибежище мое еси Ты.
4. Боже мой, избави мя из руки грешнаго, из руки законопреступнаго и обидящаго,
5. яко Ты еси терпение мое, Господи, Господи, упование мое от юности моея.
6. В Тебе утвердихся от утробы, от чрева матере моея Ты еси мой Покровитель: о Тебе пение мое выну.
7. Яко чудо бых многим, и Ты помощник мой крепок.
8. Да исполнятся уста моя хваления, яко да воспою славу Твою, весь день великолепие Твое.
9. Не отвержи мене во время старости, внегда оскудевати крепости моей, не остави мене.
10. Яко реша врази мои мне, и стрегущии душу мою совещаша вкупе,
11. глаголюще: Бог оставил есть его, пожените и имите его, яко несть избавляяй.
12. Боже мой, не удалися от мене, Боже мой, в помощь мою вонми.
13. Да постыдятся и исчезнут оклеветающии душу мою, да облекутся в студ и срам ищущии злая мне.
14. Аз же всегда возуповаю на Тя и приложу на всяку похвалу Твою.
15. Уста моя возвестят правду Твою, весь день спасение Твое, яко не познах книжная.
16. Вниду в силе Господни, Господи, помяну правду Тебе Единаго.
17. Боже мой, имже научил мя еси от юности моея, и до ныне возвещу чудеса Твоя,
18. и даже до старости и престарения, Боже мой, не остави мене, дондеже возвещу мышцу Твою роду всему грядущему, силу Твою и правду Твою,
19. Боже, даже до вышних, яже сотворил ми еси величия. Боже, кто подобен Тебе?
20. Елики явил ми еси скорби многи и злы, и обращься оживотворил мя еси, и от бездн земли возвел мя еси.
21. Умножил еси на мне величествие Твое, и обращься утешил мя еси, и от бездн земли паки возвел мя еси.
22. Ибо аз исповемся Тебе в людех, Господи, в сосудех псаломских истину Твою, Боже, воспою Тебе в гуслех, Святый Израилев.
23. Возрадуетеся устне мои, егда воспою Тебе, и душа моя, юже еси избавил.
24. Еще же и язык мой весь день поучится правде Твоей, егда постыдятся и посрамятся ищущии злая мне.

1. У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вјечном.
2. Правдом Својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо Своје и помози ми.
3. Буди ми град гдје бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си ти Град мој и Крјепост моја.
4. Боже мој! узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5. Јер си Ти надање моје, Господ је поуздање моје од младости моје.
6. Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си Бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7. Чудо сам многима, а Ти си Уточиште моје јако.
8. Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9. Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10. Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11. Говорећи: Бог га је оставио, потјерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12. Боже! не буди далеко од мене; Боже мој! похитај ми у помоћ.
13. Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14. А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15. Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16. Ући ћу у сили Господа, и славићу само Твоју правду.
17. Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18. Ни у старости и кад осиједјех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју натражју, свој омладини силу Твоју.
19. Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим дјелима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20. Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21. Много си ме пута подизао и понављао утјехе.
22. И ја Те хвалим уз псалтир, твоју вјерност, Боже мој; ударам Ти у гусле, свече Израиљев!
23. Радују се уста моја кад пјевам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24. И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени који ми траже зла.



О Соломоне, псалом Давиду, 71.

1. Боже, суд Твой цареви даждь, и правду Твою сыну цареву:
2. судити людем Твоим в правде, и нищым Твоим в суде.
3. Да восприимут горы мир людем, и холми правду.
4. Судит нищым людским, и спасет сыны убогих и смирит клеветника.
5. И пребудет с солнцем, и прежде луны рода родов.
6. Снидет яко дождь на руно, и яко капля, каплющая на землю.
7. Возсияет во днех его правда и множество мира, дондеже отъимется луна.
8. И обладает от моря до моря, и от рек до конец вселенныя.
9. Пред ним припадут Ефиопляне, и врази его персть полижут.
10. Царие Фарсийстии и острови дары принесут, царие Аравстии и Сава дары приведут:
11. и поклонятся ему вси царие земстии, вси языцы поработают ему.
12. Яко избави нища от сильна, и убога, емуже не бе помощника.
13. Пощадит нища и убога, и душы убогих спасет:
14. от лихвы и от неправды избавит душы их, и честно имя его пред ними.
15. И жив будет, и дастся ему от злата Аравийска, и помолятся о нем выну, весь день благословят его.
16. Будет утверждение на земли на версех гор, превознесется паче Ливана плод его: и процветут от града яко трава земная.
17. Будет имя его благословено во веки, прежде солнца пребывает имя его, и благословятся в нем вся колена земная, вси языцы ублажат его.
18. Благословен Господь Бог Израилев, Творяй чудеса Един.
19. И благословено имя славы Его во век и в век века, и исполнится славы Его вся земля: буди, буди.
Слава:






1. Боже, дај цару суд Свој, и правду Своју сину цареву:
2 Он ће судити народу твојему по правди, и невољницима твојим по правици.
3. Родиће народу горе миром, и хумови правдом.
4. Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништога, и насилника ће оборити,
5. Бојаће се Тебе док је сунца и мјесеца, од кољена до кољена.
6. Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу.
7. Процвјетаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече мјесеца.
8. Владаће од мора до мора, и од ријеке до крајева земаљских.
9. Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати.
10. Цареви Тарсиски и острвљани донијеће даре, цареви Шавски и Савски даће данак.
11. Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни.
12. Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника.
13. Биће милостив ништому и убогом, и душе ће јаднима спасти.
14. Од пријеваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовима.
15. Они ће добро живјети, и донијеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати.
16. Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њезино као Ливанска шума, и по градовима цвјетаће људи као трава на земљи.
17. Име ће његово бити увијек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.
18. Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, Који један чини чудеса!
19. И благословено славно име Његово увијек! славе Његове напуниће се сва земља. Амин и амин.
20. Свршише се молитве Давида, сина Јесејева.
Слава:



Оскудеша песни Давида, сына Иессеова. Псалом Асафу, 72.

1. Коль благ Бог Израилев, правым сердцем.
2. Мои же вмале не подвижистеся нозе: вмале не пролияшася стопы моя.
3. Яко возревновах на беззаконныя, мир грешников зря.
4. Яко несть восклонения в смерти их, и утверждения в ране их,
5. в трудех человеческих не суть, и с человеки не приимут ран.
6. Сего ради удержа я гордыня их до конца: одеяшася неправдою и нечестием своим.
7. Изыдет яко из тука неправда их, преидоша в любовь сердца.
8. Помыслиша и глаголаша в лукавстве, неправду в высоту глаголаша.
9. Положиша на небеси уста своя, и язык их прейде по земли.
10. Сего ради обратятся людие мои семо, и дние исполнени обрящутся в них.
11. И реша: како уведе Бог? И аше есть разум в Вышнем?
12. Се сии грешницы и гобзующии в век, удержаша богатство.
13. И рех: еда всуе оправдих сердце мое и умых в неповинных руце мои,
14. и бых язвен весь день, и обличение мое на утренних.
15. Аще глаголах, повем тако: се роду сынов Твоих,
16. емуже обещахся, и непщевах разумети: сие труд есть предо мною,
17. дондеже вниду во святило Божие и разумею в последняя их.
18. Обаче за льщения их положил еси им злая, низложил еси я, внегда разгордешася.
19. Како быша в запустение? Внезапу исчезоша, погибоша за беззаконие свое.
20. Яко соние востающаго, Господи, во граде Твоем образ их уничижиши.
21. Яко разжжеся сердце мое, и утробы моя изменишася.
22. И аз уничижен и не разумех, скотен бых у Тебе.
23. И аз выну с Тобою, удержал еси руку десную мою, и советом
24. Твоим наставил мя еси, и со славою приял мя еси.
25. Что бо ми есть на небеси? И от Тебе что восхотех на земли?
26. Исчезе сердце мое и плоть моя, Боже сердца моего, и часть моя, Боже, во век.
27. Яко се удаляющии себе от Тебе, погибнут; потребил еси всякаго любодеющаго от Тебе.
28. Мне же прилеплятися Богови благо есть, полагати на Господа упование мое, возвестити ми вся хвалы Твоя во вратех дщере Сиони.














1. Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2. А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3. Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4. Јер не знају за невољу до саме смрти, и тијело је њихово претило.
5. На пословима човјечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6. Тога ради опточени су охолошћу као огрлицом, и обучени у обијест као у стајаће рухо.
7 Од дебљине изгубљено им је око, срце пуно клапе.
8. Подсмијевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9. Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10. И зато се овамо навраћају неки из народа његова, и пију воду из пуна извора.
11. И говоре: како ће разабрати Бог? зар Вишњи зна?
12. Па ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство.
13. Зар дакле узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14. Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15. Кад бих казао: говорићу као и они, изневјерио бих род синова Твојих.
16. И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима.
17. Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18. Та на клизавом мјесту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19. Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20. Као сан, кад се човјек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21. Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22. Тада бијах незналица и не разумијевах; као живинче бијах пред Тобом.
23. Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24. По својој вољи водиш ме, и послије ћеш ме одвести у славу.
25. Кога имам на небу? и с Тобом ничега нећу на земљи.
26. Чезне за Тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мојега и дио мој довијека.
27. Јер ево који отступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш свакога који чини прељубу остављајући Тебе.
28. А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.




Разума Асафу, 73.

1. Вскую, Боже, отринул еси до конца? Разгневася ярость Твоя на овцы пажити Твоея?
2. Помяни сонм Твой, егоже стяжал еси исперва, избавил еси жезлом достояния Твоего, гора Сион сия, в нейже вселился еси.
3. Воздвигни руце Твои на гордыни их в конец, елика лукавнова враг во святем Твоем.
4. И восхвалишася ненавидящии Тя посреде праздника Твоего, положиша знамения свея, знамения,
5. и не познаша, яко во исходе превыше, яко в дубраве древяне секирами разсекоша.
6. Двери его вкупе: сечивом и оскордом разрушиша и.
7. Возжгоша огнем святило Твое, на земли оскверниша жилище имене Твоего.
8. Реша в сердце своем южики их вкупе: приидите и отставим вся праздники Божия от земли.
9. Знамения их не видехом: несть ктому пророка, и нас не познает ктому.
10. Доколе, Боже, поносит враг? Раздражит противный имя Твое до конца?
11. Вскую отвращаеши руку Твою и десницу Твою от среды недра Твоего в конец?
12. Бог же Царь наш прежде века содела спасение посреде земли.
13. Ты утвердил еси силою Твоею море, Ты стерл еси главы змиев в воде,
14. Ты сокрушил еси главу змиеву, дал еси того брашно людем Ефиопским.
15. Ты расторгл еси источники и потоки, Ты изсушил еси реки Ифамския.
16. Твой есть день, и Твоя есть нощь: Ты совершил еси зарю и солнце.
17. Ты сотворил еси вся пределы земли, жатву и весну Ты создал еси я.
18. Помяни сия, враг поноси Господеви, и людие безумнии раздражиша имя Твое.
19. Не предаждь зверем душу, исповедающуся Тебе, душ убогих Твоих не забуди до конца.
20. Призри на завет Твой, яко исполнишася помраченнии земли домов беззаконий.
21. Да не возвратится смиренный посрамлен, нищ и убог восхвалита имя Твое.
22. Востани, Боже, суди прю Твою, помяни поношение Твое, еже от безумнаго весь день.
23. Не забуди гласа молитвенник Твоих, гордыня ненавидящих Тя взыде выну.
Слава:











1. Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев Твој на овце паше Твоје?
2. Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у насљедну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3. Подигни стопе Своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4. Ричу непријатељи Твоји на мјесту сабора Твојих, своје обичаје постављају мјесто наших обичаја.
5. Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета.
6. Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама.
7. Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твојега.
8. Рекоше у срцу својем: потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи.
9. Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10. Докле ће се, Боже, ругати насилник? хоће ли довијека противник пркосити имену Твојему?
11. Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих, и истријеби их.
12. Боже, Царе мој, Који од старине твориш спасење посред земље!
13. Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14. Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15. Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио ријеке које не пресишу.
16. Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звијезде и сунце.
17. Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму Ти си уредио.
18. Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19. Не дај звијерима душе грлице Своје, немој заборавити стада страдалаца Својих засвагда.
20. Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21. Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22. Устани, Боже, брани ствар Своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23. Не заборави обијести непријатеља Својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!



В конец, да не растлиши, псалом песни Асафу, 74.

1. Исповемыся Тебе, Боже, исповемыся Тебе, и призовем имя Твое; повем вся чудеса Твоя.
2. Егда прииму время, Аз правоты возсужду.
3. Растаяся земля и вси живущии на ней, Аз утвердих столпы ея.
4. Рех беззаконнующым, не беззаконнуйте: и согрешающым, не возносите рога,
5. не воздвизайте на высоту рога вашего, и не глаголите на Бога неправду:
6. яко ниже от исход, ниже от запад, ниже от пустых гор.
7. Яко Бог судия есть: сего смиряет, и сего возносит.
8. Яко чаша в руце Господни, вина нерастворена, исполнь растворения, и уклони от сея в сию: обаче дрождие его не истощися, испиют вси грешнии земли.
9. Аз же возрадуюся в век, воспою Богу Иаковлю:
10. и вся роги грешных сломлю, и вознесется рог праведнаго.



1. Хвалимо те, Боже, хвалимо; близу је име Твоје. За Тебе казују чудеса Твоја.
2. "Кад видим да је вријеме, судићу право.
3. Њиха се земља са свијема који живе на њој, ја утврђујем ступове њезине."
4. Кажем хвалишама: не хвалите се, и безаконицима: не дижите рога.
5. Не дижите у вис рога својега, не говорите тврдоглаво.
6. Јер узвишивање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње;
7. Него је Бог Судија, једнога понижује а другога узвишује.
8. Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њезин прогутати, испиће сви безбожници на земљи.
9. А ја ћу казивати довијека, певаћу Богу Јаковљеву.
10. "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се."



В конец, в песнех, псалом Асафу, песнь ко ассириянину, 75.

1. Ведом во Иудеи Бог: во Израили велие имя Его.
2. И бысть в мире место Его и жилище Его в Сионе.
3. Тамо сокруши крепости луков, оружие и мечь и брань.
4. Просвещаеши Ты дивно от гор вечных.
5. Смятошася вси неразумнии сердцем: уснуша сном своим, и ничтоже обретоша вси мужие богатства в руках своих.
6. От запрещения Твоего, Боже Иаковль, воздремаша вседшии на кони.
7. Ты страшен еси, и кто противостанет Тебе? Оттоле гнев Твой.
8. С Небесе слышан сотворил еси суд: земля убояся, и умолча,
9. внегда востати на суд Богу, спасти вся кроткия земли.
10. Яко помышление человеческое исповестся Тебе: и останок помышления празднует Ти.
11. Помолитеся и воздадите Господеви Богу нашему. Вси иже окрест Его принесут дары, страшному
12. и отъемлющему духи князей, страшному паче царей земных




1. Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово.
2. У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону.
3. Ондје је поломио крилате стријеле луку, штит и мач и рат.
4. Ти си свијетао; дивнији од гора хајдучких.
5. Који су јуначког срца посташе плијен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.
6. Од пријетње Твоје, Боже Јаковљев, дријемљу кола и коњ.
7. Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгњевиш?
8. С неба јављаш суд; земља се препада и мучи,
9. Кад Бог устаје на суд, да поможе свима који страдају на земљи.
10. И гњев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гњевом.
11. Полажите и извршујте завјете Господу Богу својему; сви који сте око Њега, носите даре страшноме.
12. Он укроћава дух кнезовима, он је страшан царевима земаљским.



В конец, о Идифуме, псалом Асафу, 76.
1. Гласом моим ко Господу воззвах, гласом моим к Богу, и внят ми.
2. В день скорби моея Бога взысках руками моима, нощию пред Ним, и не прельщен бых. Отвержеся утешитися душа моя.
3. Помянух Бога и возве селихся, поглумляхся и малодушествоваше дух мой.
4. Предваристе стражбы очи мои: смятохся и не глаголах.
5. Помыслих дни первыя, и лета вечная помянух, и поучахся:
6. нощию сердцем моим глумляхся, и тужаше дух мой:
7. еда во веки отринет Господь, и не приложит благоволити паки?
8. Или до конца милость Свою отсечет, сконча глагол от рода в род?
9. Еда забудет ущедрити Бог? Или удержит во гневе Своем щедроты Своя?
10. И рех, ныне начах: сия измена десницы Вышняго.
11. Помянух дела Господня, яко помяну от начала чудеса Твоя,
12. и поучуся во всех делех Твоих, и в начинаниих Твоих поглумлюся.
13. Боже, во святем путь Твой: кто бог велий яко Бог наш?
14. Ты еси Бог творяй чудеса: сказал еси в людех силу Твою,
15. избавил еси мышцею Твоею люди Твоя, сыны Иаковли и Иосифовы.
16. Видеша Тя воды, Боже, видеша Тя воды, и убояшася: смятошася бездны,
17. множество шума вод, глас даша облацы, ибо стрелы Твоя преходят.
18. Глас грома Твоего в колеси, осветиша молния Твоя вселенную: подвижеся и трепетна бысть земля.
19. В мори путие Твои, и стези Твоя в водах многих, и следы Твои не познаются.
20. Наставил еси яко овцы люди Твоя рукою Моисеовою и Ааронею.
Слава:


















1. Глас мој иде к Богу, и ја призивљем Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2. У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши.
3. Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4. Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5. Пребрајам старе дане и године од вијекова.
6. Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7. „Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити?
8. Зар је засвагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено?
9. Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?"
10. И рекох: жалосна је за мене ова промјена деснице Вишњега.
11. Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12. Мислио сам о свијем дјелима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13. Боже! пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14. Ти си Бог, Који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15. Мишицом си одбранио народ Свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16. Видјеше Те воде, Боже, видјеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17. Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле Твоје лећаху.
18. Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје сијеваху по васиљеној, земља се тресијаше и њихаше.
19. По мору бијаше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20. Водио си народ Свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Слава:



По 10-й кафисме, Трисвятое.

Таже тропари, глас 6:
Страшнаго дне пришествия Твоего ужасаюся, Христе, и, неумытнаго судилища бояйся, Господи, ужасаюся и трепещу, яко имый множество согрешений, но прежде конца яко Милостив Бог, обрати и спаси мя, Спасе мой Многомилостиве.

Слава: Егда престоли на суд поставятся, Господи, и судилищу Твоему предстанут человецы: не предпочтется царь воина, не преимуществит владыка раба: кийждо бо от своих дел или прославится, или постыдится.

И ныне: Великих дарований, Чистая Дево Богомати, Ты сподобилася еси, яко родила еси плотию Единаго от Троицы, Христа Жизнодавца, во спасение душ наших.


Господи, помилуй (40) и молитва:
Господи Боже наш, в милости Богатый и в щедротах Непостижимый, Едине по естеству Безгрешен, и нас ради кроме греха быв Человек, услыши в час сей болезненное мое сие моление, яко нищ и убог есмь от дел благих, и сердце мое смятеся внутрь мене. Ты бо веси, Вышний Царю, Господи небесе и земли, яко всю мою юность во гресех иждих и в след похотей плоти моея ходив, весь смех демонов бых, весь диаволу последовах, выну в тимении сластей валяяйся, омрачився бо помышлением от младенства, даже и до ныне, никогдаже восхотех сотворити волю Твою святую, но весь от наветующих мя страстей пленився, смех и поругание демонов бых, никакоже во уме помышляяй, яко нестерпимый гнев еже на грешники прещения Твоего, и лежащую геенну огненную. Якоже отсюду во отчаяние впадый, и никакоже в чувстве обращения быв, пуст и наг еже от Твоея дружбы бых. Кий бо вид греха не соделах? Кое дело демонское не содеях? Кое деяние студное и блудное не с преимуществом и тщанием соверших? Ум воспоминаньми плотскими оскверних, тело смешеньми окалях, дух сосложением оскверних, всяк уд окаянныя моея плоти служити и работати грехом возлюбих. И кто прочее не возрыдает мя, окаяннаго? Кто не восплачет мя, осужденнаго? Аз бо един, Владыко, ярость Твою прогневах, аз един гнев Твой на мя разжегох, аз един лукавое пред Тобою сотворих, превозшед и препобедив вся от века грешники, несравненно погрешивый и непрощенно. Но понеже Многомилостивый, Благоутробный еси, Человеколюбче, и ожидаеши человеческаго обращения, се и аз ввергаю себе пред страшное и нестерпимое Твое судище, и якоже пречистым Твоим ногам касаяйся, из глубины души взываю Ти: очисти, Господи, прости, Благопременителю, помилуй немощь мою, приклонися недоумению моему, вонми молению моему и слез моих не премолчи, приими мя, кающагося, и заблуждшаго обрати, обращающагося объими и молящагося прости. Не бо положил еси покаяние праведным, не положил еси прощения не согрешающым, но положил еси покаяние мне, грешному, в нихже в негодование Твое содеях, наг и обнажен пред Тобою предстою, Сердцеведче Господи, исповедаяй моя грехи: не бо могу воззрети и видети высоту Небесную, от тяжести грехов моих сляцаемь. Просвети убо очи сердца моего и даждь ми умиление к покаянию, и сокрушение сердца ко исправлению, да со благою надеждею и истинным уверением, к тамошнему миру пойду, хваля и благословя выну всесвятое имя Твое, Отца и Сына и Святаго Духа, ныне и присно, и во веки веков, аминь.