20. јануар 2009.

Псалтир, Катизма 3





КАФИСМА ТРЕТИЯ


В конец, отроку Господню Давиду, яже глагола Господеви словеса песни сея, в день, воньже избави его Господь от руки всех враг его, и из руки Саули, и рече: 17.
1. Возлюблю Тя, Господи, Крепосте моя.
2. Господь Утверждение мое, и Прибежище мое, и Избавитель Moй, Бог мой, Помощник мой, и уповаю на Него, Защититель мой, и рог спасения моего, и Заступник мой.
3. Хваля призову Господа и от враг моих спасуся.
4. Одержаша мя болезни смертныя, и потоцы беззакония смятоша мя,
5. болезни адовы обыдоша мя, предвариша мя сети смертныя.
6. И внегда скорбети ми, призвах Господа, и к Богу моему воззвах, услыша от храма святаго Своего глас мой, и вопль мой пред Ним внидет во уши Его.
7. И подвижеся, и трепетна бысть земля, и основания гор смятошася и подвигошася, яко прогневася на ня Бог.
8. Взыде дым гневом Его, и огнь от лица Его воспламенится, углие возгореся от Него.
9. И приклони небеса, и сниде, и мрак под ногама Его.
10. И взыде на Херувимы, и лете, лете на крилу ветренню.
11. И положи тму закров Свой, окрест Его селение Его, темна вода во облацех воздушных.
12. От облистания пред Ним облацы проидоша, град и углие огненное.
13. И возгреме с Небесе Господь и Вышний даде глас Свой.
14. Низпосла стрелы и разгна я, и молнии умножи и смяте я.
15. И явишася источницы воднии, и открышася основания вселенныя, от запрещения Твоего, Господи, от дохновения духа гнева Твоего.
16. Низпосла с высоты, и прият мя, восприят мя от вод многих.
17. Избавит мя от врагов моих сильных и от ненавидящих мя, яко утвердишася паче мене.
18. Предвариша мя в день озлобления моего, и бысть Господь утверждение мое.
19. И извел мя на широту, избавит мя, яко восхоте мя.
20. И воздаст ми Господь по правде моей и по чистоте руку моею воздаст ми.
21. Яко сохраних пути Господни и не нечествовах от Бога моего.
22. Яко вся судьбы Его предо мною и оправдания Его не отступиша от мене.
23. И буду непорочен с Ним, и сохранюся от беззакония моего.
24. И воздаст ми Господь по правде моей и по чистоте руку моею пред очима Его.
25. С преподобным преподобен будеши, и с мужем неповинным неповинен будеши,
26. и со избранным избран будеши, и со строптивым развратишися.
27. Яко Ты люди смиренныя спасеши и очи гордых смириши.
28. Яко Ты просветиши светильник мой, Господи, Боже мой, просветиши тму мою.
29. Яко Тобою избавлюся от искушения и Богом моим преиду стену.
30. Бог мой, непорочен путь Его, словеса Господня разжжена, Защититель есть всех уповающих на Него.
31. Яко кто бог, разве Господа? Или кто бог, разве Бога нашего?
32. Бог препоясуяй мя силою, и положи непорочен путь мой.
33. Совершаяй нозе мои, яко елени, и на высоких поставляяй мя.
34. Научаяй руце мои на брань, и положил еси лук медян мышца моя.
35. И дал ми еси защищение спасения, и десница Твоя восприят мя, и наказание Твое исправит мя в конец, и наказание Твое то мя научит.
36. Уширил еси стопы моя подо мною, и не изнемогосте плесне мои.
37. Пожену враги моя, и постигну я, и не возвращуся, дондеже скончаются.
38. Оскорблю их, и не возмогут стати, падут под ногама моима.
39. И препоясал мя еси силою на брань, спял еси вся востающыя на мя под мя.
40. И врагов моих дал ми еси хребет, и ненавидящыя мя потребил еси.
41. Воззваша, и не бе спасаяй: ко Господу, и не услыша их.
42. И истню я яко прах пред лицем ветра, яко брение путей поглажду я.
43. Избавиши мя от пререкания людей, поставиши мя во главу языков. Людие, ихже не ведех, работаша ми.
44. В слух уха послушаша мя. Сынове чуждии солгаша ми.
45. Сынове чуждии обетшаша и охромоша от стезь своих.
46. Жив Господь, и благословен Бог, и да вознесется Бог спасения моего.
47. Бог даяй отмщение мне и покоривый люди под мя.
48. Избавитель мой от враг моих гневливых, от востающих на мя вознесеши мя, от мужа неправедна избавиши мя.
49. Сего ради исповемся Тебе во языцех, Господи, и имени Твоему пою:
50. величаяй спасения царева, и творяй милость христу Своему Давиду, и семени его до века.
Слава:






1. Љубићу те, Господе, Крјепости моја,
2. Господе, Граде мој, Заклоне мој, Који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена Горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мојега, Уточиште моје!
3. Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4. Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме.
5. Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.
6. У својој тјескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; Он чу из двора Својега глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7. Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља горе, јер се он разљути.
8. Подиже се дим од гњева Његова, из уста Његовијех огањ што прождире, и живо угљевље одскакаше од њега.
9. Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ногама Његовијем.
10. Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетренијем.
11. Од мрака начини себи кров, сјеницу око Себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.
12. Од сијевања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13. Загрмје на небесима Господ, и Вишњи пусти глас Свој, град и живо угљевље.
14. Пусти стријеле Своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15. И показаше се извори водени, и открише се темељи васионој од пријетње Твоје, Господе, од дихања духа гњева Твојега.
16. Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17. Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.
18. Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19. Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио.
20. Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21. Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога својега,
22. Него су сви закони Његови преда мном, и заповијести Његовијех не уклањам од себе.
23. Бих Му вјеран, и чувах се од безакоња својега.
24. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовима.
25. Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно,
26. С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27. Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28. Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју.
29. С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30. Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је Штит свијем који се у Њега уздају.
31. Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашега?
32. Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми вјеран пут.
33. Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34. Учи руке моје боју, и мишице моје чине да су лук од мједи.
35. Ти ми дајеш штит спасења Својега; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36. Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37. Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим.
38. Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39. Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40. Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41. Они вичу, али нема помагача, ка Господу, али их он не слуша.
42. Расипам их као прах по вјетру, као блато по улицама газим их.
43. Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ којега не познавах, служи ми.
44. По самоме чувењу слушају Ме, туђини покорни су Ми.
45. Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.
46. Жив је Господ, и да је благословен Бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мојега,
47. Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48. Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме!
49. Тога ради хвалим те, Господе, пред народима, и појем имену твојему,
50. Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и натражју његову довијека.
Слава:


В конец, псалом Давиду, 18.

1. Небеса поведают славу Божию, творение же руку Его возвещает твердь.
2. День дни отрыгает глагол, и нощь нощи возвещает разум.
3. Не суть речи, ниже словеса, ихже не слышатся гласи их.
4. Во всю землю изыде вещание их и в концы вселенныя глаголы их. В солнце положи селение Свое,
5. и Той, яко Жених исходяй от чертога Своего, возрадуется, яко Исполин тещи путь.
6. От края небесе исход Его, и сретение Его до края небесе, и несть иже укрыется теплоты Его.
7. Закон Господень непорочен, обращая душы, свидетельство Господне верно, умудряющее младенцы.
8. Оправдания Господня права, веселящая сердце, заповедь Господня светла, просвещающая очи.
9. Страх Господень чист, пребываяй в век века: судьбы Господни истинны, оправданы вкупе,
10. вожделенны паче злата и камене честна многа и слаждшия паче меда и сота.
11. Ибо раб Твой хранит я, внегда сохранити я, воздаяние много.
12. Грехопадения кто разумеет? От тайных моих очисти мя,
13. и от чуждих пощади раба Твоего, аще не обладают мною, тогда непорочен буду и очищуся от греха велика.
14. И будут во благоволение словеса уст моих, и поучение сердца моего пред Тобою выну, Господи, Помощниче мой и Избавителю мой.




1. Небеса казују славу Божију, и дјела руку Његовијех гласи свод небески.
2. Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.
3. Нема језика, нити има говора, гдје се не би чуо глас Његов.
4. По свој земљи иде казивање њихово и ријечи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;
5. И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.
6. Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његова; и нико није сакривен од топлоте његове.
7. Закон је Господњи савршен, кријепи душу; свједочанство је Његово вјерно, даје мудрост невјештоме.
8. Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповијест Господња свијетла, просвјетљује очи.
9. Страх је Господњи чист, остаје довијека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.
10. Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из сата.
11. И слугу Твојега они су просвијетлили; ко их држи има велику плату.
12. Ко ће знати све своје погрјешке? Очисти ме и од тајнијех;
13. И од вољнијех сачувај слугу Својега, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великога пријеступа.
14. Да су ти ријечи уста мојих угодне, и помисао срца мојега пред Тобом, Господе, Крјепости моја и Избавитељу мој!


В конец, псалом Давиду, 19

1. Услышит тя Господь в день печали, защитит тя Имя Бога Иаковля.
2. Послет ти помощь от Святаго и от Сиона заступит тя.
3. Помянет всяку жертву твою, и всесожжение твое тучно буди.
4. Даст ти Господь по сердцу твоему и весь совет твой исполнит
5. Возрадуемся о спасении твоем и во имя Господа Бога нашего возвеличимся. Исполнит Господь вся прошения твоя.
6. Ныне познах, яко спасе Господь христа Своего, услышит Его с Небесе Святаго Своего, в силах спасение десницы Его.
7. Сии на колесницах, и сии на конех, мы же во имя Господа Бога нашего призовем.
8. Тии спяти быша и падоша, мы же востахом и исправихомся.
9. Господи, спаси царя и услыши ны, воньже аще день призовем Тя.


1. Да те услиши Господ у дан жалости, да те заштити име Бога Јаковљева.
2. Да ти пошље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткријепи.
3. Да се опомене свијех приноса твојијех, и жртва твоја паљеница да се нађе претила.
4. Да ти да Господ по срцу твојему; што год почнеш, да ти изврши.
5. Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога својега дигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје.
6. Сад видим да Господ чува помазаника Својега; слуша га са светога неба Својега; јака је десница Његова, која спасава.
7. Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога својега.
8. Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се.
9. Господе! помози цару, и услиши нас кад те зовемо.



Псалом Давиду, 20.

1. Господи, силою Твоею возвеселится царь и о спасении Твоем возрадуется зело.
2. Желание сердца его дал еси ему, и хотения устну его неси лишил его.
3. Яко предварил еси его благословением благостынным, положил еси на главе его венец от камене честна.
4. Живота просил есть у Тебе, и дал еси ему долготу дний во век века.
5. Велия слава его спасением Твоим, славу и велелепие возложиши на него.
6. Яко даси ему благословение во век века, возвеселиши его радостию с лицем Твоим.
7. Яко царь уповает на Господа, и милостию Вышняго не подвижится.
8. Да обрящется рука Твоя всем врагом Твоим, десница Твоя да обрящет вся ненавидящыя Тебе.
9. Яко положиши их яко пещь огненную во время лица Твоего, Господь гневом Своим смятет я, и снесть их огнь.
10. Плод их от земли погубиши, и семя их от сынов человеческих.
11. Яко уклониша на Тя злая, помыслиша советы, ихже не возмогут составити.
12. Яко положиши я хребет, во избытцех Твоих уготовиши лице их.
13. Вознесися, Господи, силою Твоею, воспоем и поем силы Твоя.
Слава:





1. Господе! с Твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што ти помажеш!
2. Што му је срце жељело, дао си му, и молитве уста његовијех нијеси одбио.
3. Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу вијенац од драгога камења.
4. Молио те је за живот и дао си му да му се продуље дани довијека.
5. Велика је слава његова Твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.
6. Дао си му благослове довијека, развеселио си га радошћу лица Својега.
7. Јер се цар узда у Господа и у милост Вишњега; и не колеба се.
8. Наћи ће рука Твоја све непријатеље твоје, наћи ће десница Твоја оне који мрзе на Тебе.
9. Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгњевиш; гњев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождријети.
10. Род њихов истријебићеш са земље, и сјеме њихово између синова човјечијих;
11. Јер подигоше на Тебе зло, смислише и не могоше извршити.
12. Јер ћеш их метнути за биљегу, из лукова Својијех пустићеш стријеле у лице њихово.
13. Подигни се, Господе, силом Својом; ми ћемо пјевати и славити јакост Твоју.
Слава:


В конец, о заступлении утреннем, псалом Давиду, 21.

1. Боже, Боже мой, вонми ми, вскую оставил мя еси? Далече от спасения моего словеса грехопадений моих.
2. Боже мой, воззову во дни, и не услышиши, и в нощи, и не в безумие мне.
3. Ты же во Святем живеши, хвало Израилева.
4. На Тя уповаша отцы наши, уповаша и избавил еси я.
5. К Тебе воззваша, и спасошася, на Тя уповаша, и не постыдешася.
6. Аз же есмь червь, а не человек, поношение человеков и уничижение людей.
7. Вси видящии мя поругаша ми ся, глаголаша устнами, покиваша главою:
8. упова на Господа, да избавит его, да спасет его, яко хощет его.
9. Яко Ты еси исторгий мя из чрева, упование мое от сосцу матере моея.
10. К Тебе привержен есмь от ложесн, от чрева матере моея Бог мой еси Ты.
11. Да не отступиши от мене, яко скорбь близ, яко несть помогаяй ми.
12. Обыдоша мя тельцы мнози, юнцы тучнии одержаша мя.
13. Отверзоша на мя уста Своя, яко лев восхищаяй и рыкаяй.
14. Яко вода излияхся, и разсыпашася вся кости моя, бысть сердце мое яко воск, таяй посреде чрева моего.
15. Изсше яко скудель крепость моя, и язык мой прильпе гортани моему, и в персть смерти свел мя еси.
16. Яко обыдоша мя пси мнози, сонм лукавых одержаша мя, ископаша руце мои и нозе мои.
17. Исчетоша вся кости моя, тии же смотриша и презреша мя.
18. Разделиша ризы моя себе, и о одежди моей меташа жребий. 19. Ты же, Господи, не удали помощь Твою от мене, на заступление мое вонми.
20. Избави от оружия душу мою, и из руки песии единородную мою.
21. Спаси мя от уст львовых и от рог единорожь смирение мое. 22. Повем имя Твое братии моей, посреде церкве воспою Тя.
23. Боящиися Господа, восхвалите Его, все семя Иаковле, прославите Его, да убоится же от Него все семя Израилево.
24. Яко не уничижи, ниже негодова молитвы нищаго, ниже отврати лице Свое от мене, и егда воззвах к Нему, услыша мя.
25. От Тебе похвала моя, в церкви велицей исповемся Тебе, молитвы моя воздам пред боящимися Его.
26. Ядят убозии и насытятся, и восхвалят Господа взыскающии Его, жива будут сердца их в век века.
27. Помянутся и обратятся ко Господу вси концы земли, и поклонятся пред Ним вся отечествия язык.
28. Яко Господне есть царствие, и Той обладает языки.
29. Ядоша и поклонишася вси тучнии земли, пред Ним припадут вси низходящии в землю, и душа моя тому живет.
30. И семя мое поработает Ему, возвестит Господеви род грядущий.
31. И возвестят правду Его людем рождшымся, яже сотвори Господь.





1. Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје?
2. Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу, али немам мира.
3. Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4. У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5. Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти.
6. А ја сам црв, а не човјек; подсмијех људима и руг народу.
7. Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8. И говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује.
9. Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје.
10. За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11. Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12. Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме;
13. Развалише на ме уста своја. Лав је гладан лова и риче.
14. Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15. Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16. Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17. Могао бих избројити све кости своје. Они гледају и од мене начинише ствар за гледање.
18. Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају ждријеб.
19. Али ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ,
20. Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21. Сачувај ме од уста лавовијех, и од рогова биволовијех, чувши, избави ме.
22. Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23. Који се бојите Господа, хвалите Га. Све сјеме Јаковљево! поштуј Га. Бој Га се, све сјеме Израиљево!
24. Јер се не оглуши молитве ништега нити је одби; не одврати од њега лица Својега, него га услиши кад га зазва.
25. Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завјете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26. Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довијека.
27. Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка.
28. Јер је Господње царство; Он влада народима.
29. Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који слазе у прах, који не могу сачувати душе своје у животу.
30. Сјеме ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњему.
31. Доћи ће, и казиваће правду Његову људима Његовијем, који ће се родити; јер је Он учинио ово.



Псалом Давиду, 22.

1. Господь пасет мя, и ничтоже мя лишит.
2. На месте злачне, тамо всели мя, на воде покойне воспита мя.
3. Душу мою обрати, настави мя на стези правды, имене ради Своего.
4. Аще бо и пойду посреде сени смертныя, не убоюся зла, яко Ты со мною еси, жезл Твой и палица Твоя, та мя утешиста.
5. Уготовал еси предо мною трапезу сопротив стужающым мне, умастил еси елеом главу мою, и чаша Твоя упоявающи мя, яко державна.
6. И милость Твоя поженет мя вся дни живота моего, и еже вселити ми ся в дом Господень, в долготу дний.
1. Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.
2. На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.
3. Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради Својега.
4. Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја тјеши ме.
5. Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја препуна.
6. Да! доброта и милост Твоја пратиће ме у све дане живота мојега, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго.


Псалом Давиду, единыя от суббот, 23.
1. Господня земля, и исполнение ея, вселенная и вси живущии на ней.
2. Той на морях основал ю есть, и на реках уготовал ю есть.
3. Кто взыдет на гору Господню? Или кто станет на месте святем Его?
4. Неповинен рукама и чист сердцем, иже не прият всуе душу свою, и не клятся лестию искреннему своему.
5. Сей приимет благословение от Господа, и милостыню от Бога, Спаса своего.
6. Сей род ищущих Господа, ищущих лице Бога Иаковля.
7. Возмите врата князи ваша, и возмитеся врата вечная, и внидет Царь славы.
8. Кто есть сей Царь славы? Господь крепок и силен, Господь силен в брани.
9. Возмите врата князи ваша, и возмитеся врата вечная, и внидет Царь славы.
10. Кто есть сей Царь славы? Господь сил, Той есть Царь славы.
Слава:




1. Господња је земља и што је год у њој, васиљена и све што живи на њој.
2. Јер је Он на морима основа, и посред ријека утврди је.
3. Ко ће изаћи на гору Господњу? и ко ће стати на светом мјесту Његову?
4. У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче имена Његова узалуд и не куне се лажно.
5. Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога Спаса својега.
6. Такав је род онијех који Га траже, и који су ради стајати пред лицем Твојим, Боже Јаковљев!
7. Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде Цар славе.
8. Ко је тај Цар славе? Господ крјепак и силан, Господ силан у боју.
9. Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде Цар славе.
10. Ко је тај Цар славе? Господ над војскама; Он је Цар славе.
Слава:



По 3-й кафисме, Трисвятое.

Таже тропари, глас 3:
Живущи на земли, душе моя, покайся: персть во гробе не поет, прегрешений не избавляет. Возопий Христу Богу: Сердцеведче, согреших, прежде даже не осудиши мя, помилуй мя. Доколе, душе моя, пребываеши в прегрешениих? Доколе приемлеши покаяния преложение? Приими во уме суд грядущий и возопий Господу: Сердцеведче, согреших, прежде даже не осудиши мя, помилуй мя.
Слава: На Страшном судиши без оглагольников обличаюся, без свидетелей осуждаюся, книги бо совестныя разгибаются, и дела сокровенная открываются. Прежде неже во оном всенародном позорищи имаши испытати, яже мною содеянная, Боже, очисти мя и спаси мя.

И ныне: Недоразумеваемое и непостижимое есть, Владычице Богоблагодатная, содеянное о Тебе страшное таинство: Необъемлемаго бо, заченши, родиля еси, плотию обложеннаго от чистых кровей Твоих: Егоже, Чистая, яко Сына Твоего, моли спасти вся поющыя Тя.

Господи, помилуй (40) и молитва:
Господи Вседержителю, Слове Пребезначальнаго Отца, Самосовершенный Боже Иисусе Христе, милосердия ради безприкладнаго милости Твоея, никакоже разлучаяйся Твоих рабов, но присно в них почиваяй, не остави мя, раба Твоего, Всесвятый Царю, но даждь мне, недостойному, радование спасения Твоего и просвети мой ум светом познания Евангелиа Твоего, душу мою любовию Креста Твоего обяжи, тело же мое Твоим безстрастием украси, мысли умири и нозе мои сохрани от поползновения, и не погуби мя со беззаконьми моими, Благий Господи, но искуси мя, Боже, и вразуми сердце мое, испытай мя и увеждь стези моя, и виждь, аще путь беззакония во мне, и отврати от него, и настави мя на путь вечен. Ты бо еси Путь, и Истина, и Живот, и Тебе славу возсылаем со Безначальным Твоим Отцем и Пресвятым, и Благим, и Животворящим Духом ныне и присно и во веки веков, аминь.