19. јануар 2009.

Псалтир, Катизма 15




КАФИСМА ПЯТАЯНАДЕСЯТЬ



Аллилуиа, 105.

1. Исповедайтеся Господеви, яко Благ, яко в век милость Его.
2. Кто возглаголет силы Господни? Слышаны сотворит вся хвалы Его?
3. Блажени хранящии суд и творящии правду во всякое время.
4. Помяни нас, Господи, во благоволении людей Твоих, посети нас спасением Твоим.
5. Видети во благости избранныя Твоя, возвеселитися в веселии языка Твоего, хвалитися с достоянием Твоим.
6. Согрешихом со отцы нашими, беззаконновахом, неправдовахом.
7. Отцы наши во Египте не разумеша чудес Твоих, ни помянуша множества милости Твоея и преогорчиша восходяще в Чермное море.
8. И спасе их имене Своего ради, сказати силу Свою,
9. и запрети Чермному морю, и изсяче, и настави я в бездне, яко в пустыни.
10. И спасе я из руки ненавидящих, и избави я из руки врагов.
11. Покры вода стужающыя им, ни един от них избысть.
12. И вероваша словеси Его, и воспеша хвалу Его.
13. Ускориша, забыша дела Его, не стерпеша совета Его
14. и похотеша желанию в пустыни, и искусиша Бога в безводней.
15. И даде им прошение их, посла сытость в душы их.
16. И прогневаша Моисеа в стану, Аарона святаго Господня.
17. Отверзеся земля и пожре Дафана, и покры на сонмищи Авирона,
18. и разжжеся огнь в сонме их, пламень попали грешники.
19. И сотвориша тельца в Хориве, и поклонишася истуканному,
20. и измениша славу Его в подобие тельца ядущаго траву,
21. и забыша Бога спасающаго их, сотворшаго велия во Египте,
22. чудеса в земли Хамове, страшная в мори Чермнем.
23. И рече потребити их, аще не бы Моисей, избранный Его, стал в сокрушении пред Ним, возвратити ярость Его, да не погубит их.
24. И уничижиша землю желанную, не яша веры словеси Его,
25. и поропташа в селениих своих, не услышаша гласа Господня.
26. И воздвиже руку Свою на ня, низложити я в пустыни.
27. И низложити семя их во языцех, и расточити я в страны.
28. И причастишася Веельфегору, и снедоша жертвы мертвых.
29. И раздражиша его в начинаниих своих, и умножися в них падение.
30. И ста Финеес, и умилостиви, и преста сечь.
31. И вменися ему в правду, в род и род до века.
32. И прогневаша Его на воде пререкания, и озлоблен бысть Моисей их ради,
33. яко преогорчиша дух его и разнствова устнами своима.
34. Не потребиша языки, яже рече Господь им,
35. и смесишася во языцех, и навыкоша делом их.
36. И поработаша истуканным их, и бысть им в соблазн,
37. и пожроша сыны своя и дщери свои бесовом,
38. и пролияша кровь неповинную, кровь сынов своих и дщерей, яже пожроша истуканным ханаанским, и убиена бысть земля их кровьми,
39. и осквернися в делех их, и соблудиша в начинаниих своих.
40. И разгневася яростию Господь на люди Своя, и омерзи достояние Свое,
41. и предаде и в руки врагов, и обладаша ими ненавидящии их.
42. И стужиша им врази их, и смиришася под руками их.
43. Множицею избави я, тии же преогорчиша Его советом своим и смиришася в беззакониих своих.
44. И виде Господь, внегда скорбети им, внегда услышаше моление их.
45. И помяну завет Свой, и раскаяся по множеству милости Своея,
46. и даде я в щедроты пред всеми пленившими я.
47. Спаси ны, Господи Боже наш, и собери ны от язык исповедатися имени Твоему святому, хвалитися во хвале Твоеи.
48. Благословен Господь Бог Израилев от века и до века. И рекут вси людие: буди, буди.
Слава:
















1. Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.
2. Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу Његову?
3. Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4. Опомени ме се, Господе, по Својој милости к народу Својему; походи ме помоћу Својом,
5. Да бих видио у добру избране Твоје, веселио се у весељу народа Твојега, хвалио се заједно с насљедством твојим.
6. Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7. Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.
8. Али им Он поможе имена Својега ради, да би показао силу Своју.
9. Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10. И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11. Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12. Тада вјероваше ријечима Његовијем, и пјеваше Му хвалу.
13. Али брзо заборавише дјела Његова, и не почекаше воље Његове.
14. Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.
15. Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16. Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.
17. Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.
18. И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19. Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20. Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21. Заборавише Бога, Спаситеља својега, Који је учинио велика дјела у Мисиру,
22. Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23. И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник Његов не стаде као у расјелини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истријеби.
24. Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи Његовој.
25. Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.
26. И Он подиже руку Своју на њих, да их побије у пустињи,
27. Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.
28. И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29. И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.
30. И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31. И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.
32. И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33. Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.
34. Не истријебише народа, за које им је Господ рекао;
35. Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова.
36. Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.
37. Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38. Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.
39. Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40. И плану гњев Господњи на народ Његов, и омрзну му дио Његов.
41. И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42. Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43. Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44. Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45. И опомену се завјета Својега с њима, и покаја се по великој милости Својој;
46. И учини, те их стадоше жалити сви који их бјеху заробили.
47. Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
48. Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!
Слава:




Аллилуиа, 106.

1. Исповедайтеся Господеви, яко Благ, яко в век милость Его.
2. Да рекут избавлении Господем, ихже избави из руки врага
3. и от стран собра их, от восток и запад, и севера, и моря.
4. Заблудиша в пустыни безводней, пути града обительнаго не обретоша.
5. Алчуще и жаждуще, душа их в них исчезе.
6. И воззваша ко Господу, внегда скорбети им, и от нужд их
7. избави я, и настави я на путь прав, внити во град обительный.
8. Да исповедятся Господеви милости Его, и чудеса Его сыновом человеческим,
9. яко насытил есть душу тщу и душу алчущу исполни благ.
10. Седящыя во тьме и сени смертней, окованныя нищетою и железом,
11. яко преогорчиша словеса Божия и совет Вышняго раздражиша.
12. И смирися в трудех сердце их, и изнемогоша, и не бе помогаяй.
13. И воззваша ко Господу, внегда скорбети им, и от нужд их спасе я,
14. и изведе я из тьмы и сени смертныя, и узы их растерза.
15. Да исповедятся Господеви милости Его, и чудеса Его сыновом человеческим,
16. яко сокруши врата медная и вереи железныя сломи.
17. Восприят я от пути беззакония их, беззаконий бо ради своих смиришася.
18. Всякаго брашна возгнушася душа их, и приближишася до врат смертных.
19. И воззваша ко Господу, внегда скорбети им, и от нужд их спасе я,
20. посла слово Свое и исцели я, и избави я от растлений их.
21. Да исповедятся Господеви милости Его, и чудеса Его сыновом человеческим,
22. и да пожрут Ему жертву хвалы, и да возвестят дела Его в радости.
23. Сходящии в море в кораблех, творящии делания в водах многих,
24. тии видеша дела Господня и чудеса Его во глубине.
25. Рече, и ста дух бурен, и вознесошася волны его,
26. восходят до небес и низходят до бездн, душа их в злых таяше:
27. смятошася, подвигошася, яко пияный, и вся мудрость их поглощена бысть.
28. И воззваша ко Господу, внегда скорбети им,
29. и от нужд их изведе я, и повеле бури, и ста в тишину, и умолкоша волны его.
30. И возвеселишася, яко умолкоша, и настави я в пристанище хотения своего.
31. Да исповедятся Господеви милости Его, и чудеса Его сыновом человеческим:
32. да вознесут Его в церкви людстей и на седалищи старец восхвалят Его.
33. Положил есть реки в пустыню, и исходища водная в жажду,
34. землю плодоносную в сланость, от злобы живущих на ней.
35. Положил есть пустыню во езера водная и землю безводную во исходища водная.
36. И насели тамо алчущыя, и составиша грады обительны,
37. и насеяша села, и насадиша винограды, и сотвориша плод житен.
38. И благослови я, и умножишася зело, и скоты их не умали.
39. И умилишася, и озлобишася от скорби зол и болезни.
40. Излияся уничижение на князи их, и облазни я по непроходней, а не по пути.
41. И поможе убогу от нищеты и положи яко овцы отечествия.
42. Узрят правии и возвеселятся, и всякое беззаконие заградит уста своя.
43. Кто премудр и сохранит сия? И уразумеют милости Господни.
Слава:







1. Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост Његова.
2. Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3. Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.
4. Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;
5. Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6. Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7. И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8. Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9. Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10. Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11. Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу Вишњега.
12. Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.
13. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14. Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.
15. Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16. Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.
17. Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.
18. Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.
19. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20. Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.
21. Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22. И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела Његова у пјесмама!
23. Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24. Они су видјели дјела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25. Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,
26. Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27. Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29. Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.
30. Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31. Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32. Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе Га!
33. Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34. Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.
35. Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,
36. И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37. Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.
38. Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.
39. Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40. Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.
41. Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42. Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43. Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.
Слава:




Песнь, псалом Давиду, 107.

1. Готово сердце мое, Боже, готово сердце мое: воспою и пою во славе моей.
2. Востани слава моя, востани псалтирю и гусли, востану рано.
3. Исповемся Тебе в людех, Господи, пою Тебе во языцех.
4. Яко велия верху небес милость Твоя и до облак истина Твоя.
5. Вознесися на Небеса, Боже, и пo всей земли слава Твоя,
6. яко да избавятся возлюбленнии Твой: спаси десницею Твоею и услыши мя.
7. Бог возглагола во святем Своем: вознесуся и разделю сикиму, и удоль селений размерю.
8. Мой есть Галаад и Мой есть Манассий, и Ефрем заступление главы Моея, Иуда царь Мой.
9. Моав коноб упования Моего на Идумею наложу сапог Мой: Мне иноплеменницы покоришася.
10. Кто введет мя во град ограждения? Или кто наставит мя до Идумеи?
11. Не Ты ли, Боже, отринувый нас? И не изыдеши, Боже, в силах наших?
12. Даждь нам помощь от скорби, и суетно спасение человеческо.
13. О Бозе сотворим силу, и Той уничижит враги нашя.




1. Готово је срце моје, Боже; пјеваћу и хвалићу заједно са славом својом.
2. Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.
3. Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.
4. Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.
5. Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!
6. Да би се избавили мили Твоји, помози десницом Својом, и услиши ме.
7. Бог рече у светињи Својој: „веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.
8. Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе Моје, Јуда скиптар Мој.
9. Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом Филистејском попијеваћу."
10. Ко ће ме одвести у тврди град? ко ће ме отпратити до Едома?
11. Зар нећеш Ти, Боже, Који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?
12. Дај нам помоћ у тјескоби, одбрана је човјечија узалуд.
13. Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.






В конец, псалом Давиду, 108 .

1. Боже, хвалы моея не премолчи,
2. яко уста грешнича и уста льстиваго на мя отверзошася,
3. глаголаша на мя языком льстивым, и словеси ненавистными обыдоша мя, и брашася со мною туне.
4. Вместо еже любити мя, оболгаху мя, аз же моляхся,
5. и положиша на мя злая за благая, и ненависть за возлюбление мое.
6. Постави на него грешника, и диавол да станет одесную его.
7. Внегда судитися ему, да изыдет осужден, и молитва его да будет в грех.
8. Да будут дние его мали, и епископство его да приимет ин:
9. да будут сынове его сири, и жена его вдова:
10. движущеся да преселятся сынове его и воспросят, да изгнани будут из домов своих.
11. Да взыщет заимодавец вся, елика суть его, и да восхитят чуждии труды его.
12. Да не будет ему заступника, ниже да будет ущедряяй сироты его.
13. Да будут чада его в погубление, в роде едином да потребится имя его.
14. Да воспомянется беззаконие отец его пред Господем, и грех матере его да не очистится.
15. Да будут пред Господем выну и да потребится от земли память их.
16. Занеже не помяну сотворити милость, и погна человека нища и убога, и умилена сердцем умертвити.
17. И возлюби клятву, и приидет ему, и не восхоте благословения, и удалится от него.
18. И облечеся в клятву яко в ризу, и вниде яко вода во утробу его, и яко елей в кости его.
19. Да будет ему яко риза, в нюже облачится, и яко пояс, имже выну опоясуется.
20. Сие дело оболгающих мя у Господа и глаголющих лукавая на душу мою.
21. И ты, Господи, Господи, сотвори со мною имене ради Твоего, яко блага милость Твоя.
22. Избави мя, яко нищ и убог есмь аз, и сердце мое смятеся внутрь мене.
23. Яко сень, внегда уклонитися ей, отъяхся, стрясохся яко прузи.
24. Колена моя изнемогоста от поста, и плоть моя изменися елеа ради.
25. И аз бых поношение им, видеша мя, покиваша главами своими.
26. Помози ми, Господи Боже мой, и спаси мя по милости Твоей,
27. и да разумеют, яко рука Твоя сия, и Ты, Господи, сотворил еси ю.
28. Прокленут тии, и Ты благословиши, востающии на мя да постыдятся, раб же Твой возвеселится.
29. Да облекутся оболгающии мя в срамоту, и одеждутся, яко одеждею, студом своим.
30. Исповемся Господеви зело усты моими, и посреде многих восхвалю Его,
31. яко предста одесную убогаго, еже спасти от гонящих душу мою.
Слава:

1. Боже, славо моја, немој мучати,
2. Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивијем.
3. Ријечима злобнијем са свијех страна гоне ме, и оружају се на ме ни за што.
4. За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5. Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6. Постави над њим старјешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7. Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде гријех.
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9. Дјеца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10. Дјеца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хљеба изван својих пустолина.
11. Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12. Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13. Натражје његово нек се затре, у другом кољену нека погине име његово.
14. Безакоње старијех његовијех нек се спомене у Господа, и гријех матере његове нек се не избрише.
15. Нека буду свагда пред Господом, и он нека истријеби спомен њихов на земљи;
16. Зато што се није сјећао чинити милост, него је гонио човјека ништега и убогога, и тужноме у срцу тражио смрт.
17. Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18. Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19. Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20. Така плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21. А мени, Господе, Господе, учини што приличи имену Твојему. Ти си добар, милошћу Својом избави ме.
22. Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23. Нестаје ме као сјена, кад се одмиче; тјерају ме као скакавце.
24. Кољена моја изнемогоше од поста, и тијело моје омрша.
25. Постадох подсмијех њима; видећи ме машу главом својом.
26. Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости Својој.
27. Нека познаду да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28. Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29. Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30. Хвалићу Господа веома устима својима, и усред многих славићу Га,
31. Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од онијех који осуђују душу његову.
Слава:



По 15-й кафисме, Трисвятое.

Таже тропари, глас 1:
Яко пучина многа прегрешений моих, Спасе, и люте погрузихся согрешеньми моими: даждь ми руку, яко Петрови, и спаси мя, Боже, и помилуй мя.

Слава: Яко помышлении лукавыми и делы осудихся, Спасе, мысль ми даруй обращения, Боже, да зову: спаси мя, Благодетелю Благий, и помилуй мя.

И ныне: Богоблаженная Отроковице и Пренепорочная, скверна мя суща и окалянна от деяний безместных, и скверных помышлений, очисти мя, окаяннаго, Нескверная и Чистая, Всесвятая Мати Дево.


Господи, помилуй (40) и молитва:
Владыко Господи Иисусе Христе, Ты еси Помощник мой, в руках Твоих есмь аз, помози ми, не остави мене согрешити к Тебе, яко заблужден есмь, не остави мя последовати воли плоти моея, не презри мя, Господи, яко немощен есмь. Ты веси полезное мне, не остави мя погибнути грехи моими, не остави мя, Господи, не отступи от мене, яко к Тебе прибегох, научи мя творити волю Твою, яко Ты еси Бог мой. Исцели душу мою, яко согреших Ти, спаси мя ради милости Твоея, яко пред Тобою суть вси стужающии ми, и несть мне иное прибежище, токмо Ты, Господи. Да постыдятся убо вси востающии на мя и ишущии душу мою, еже потребити ю, яко Ты еси Един Сильный, Господи, во всех, и Твоя есть слава во веки веков, аминь.