КАФИСМА СЕДМАЯ
В конец, о сынех Кореовых, псалом 46.
1. Вси языцы восплещите руками, воскликните Богу гласом радования. 2. Яко Господь Вышний страшен, Царь велий по всей земли. 3. Покори люди нам и языки под ноги нашя: 4. избра нам достояние Свое, доброту Иаковлю, юже возлюби. 5. Взыде Бог в воскликновении, Господь во гласе трубне. 6. Пойте Богу нашему, пойте, пойте Цареви нашему, пойте. 7. Яко Царь всея земли Бог, пойте разумно. 8. Воцарися Бог над языки, Бог седит на Престоле святем Своем. 9. Князи людстии собрашася с Богом Авраамлим. Яко Божии державнии земли зело вознесошася. | 1. Сви народи, запљешћите рукама, покликните Богу гласом радоснијем. 2. Јер је Вишњи Господ страшан, Цар велики над свом земљом. 3. Покори нам народе и племена под ноге наше. 4. Изабра нам достојање наше, красоту Јакова, који му омиље. 5. Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни. 6. Појте Богу, појте; појте Цару нашему, појте; 7. Јер је Бог Цар од све земље, појте пјесму. 8. Бог царује над народима; Бог сједи на светом пријестолу Свом. 9. Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамова. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен! |
Псалом, песни сынов Кореовых, вторыя субботы, 47.
| 1. Велий Господь и хвален зело во граде Бога нашего, в горе святей Его. 2. Благокоренным радованием всея земли: горы Сионския, ребра северова, град Царя Великаго. 3. Бог в тяжестех его знаемь есть, егда заступает и. 4. Яко се царие земстии собрашася, снидошася вкупе. 5. Тии видевше тако, удивишася, смятошася, подвигошася. 6. Трепет прият я: тамо болезни яко раждающия. 7. Духом бурным сокрушиши корабли Фарсийския. 8. Якоже слышахом, тако и видехом во граде Господа сил, во граде Бога нашего, Бог основа и в век. 9. Прияхом, Боже, милость Твою посреде людей Твоих. 10. По имени Твоему, Боже, тако и хвала Твоя на концах земли, правды исполнь десница Твоя. 11. Да возвеселится гора Сионская и да возрадуются дщери Иудейския судеб ради Твоих, Господи. 12. Обыдите Сион и обымите его, поведите в столпех его. 13. Положите сердца ваша в силу Его и разделите домы Его, яко да повесте в роде ином. 14. Яко Той есть Бог наш во век и в век века, Той упасет нас во веки. | 1. Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашега, на светој гори Својој. 2. Прекрасна је висина, утјеха свој земљи гора Сион, на сјеверној страни њезиној град Цара великога. 3. Бог у дворима Његовијем зна се да је бранич. 4. Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви. 5. Видјеше и зачудише се, препадоше се и побјегоше. 6. Трепет обузе их ондје, мучише се као породиља. 7. Вјетром источним разбио си корабље Тарсиске. 8. Што слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашега. Бог га утврди довијека. 9. Казујемо, Боже, милост Твоју усред цркве Твоје. 10. Као што је име Твоје, Боже, тако је и хвала Твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница Твоја. 11. Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери Јудејске судова ради Твојијех. 12. Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове; 13. Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповиједате млађим нараштајима. 14. Јер је овај Бог наш Бог увијек и довијека, Он ће бити Вођ наш довијека. |
В конец, сыном Кореовым, псалом 48.
1. Услышите сия вси языцы, внушйте вси живущии по вселенней: 2. земнороднии же и сынове человечестии, вкупе богат и убог. 3. Уста моя возглаголют премудрость,и поучение сердца моего разум. 4. Приклони в притчу ухо мое, отверзу во псалтири ганание мое. 5. Вскую боюся, в день лют? Беззаконие пяты моея обыдет мя. 6. Надеющиися на силу свою и о множестве богатства своего хвалящиися, 7. брат не избавит, избавит ли человек? Не даст Богу измены за ся, 8. и цену избавления души своея, и утрудися в век. 9. И жив будет до конца, не узрит пагубы. 10. Егда увидит премудрыя умирающыя, вкупе безумен и несмыслен погибнут и оставят чуждим богатство свое. 11. И гроби их жилища их во век, селения их в род и род, нарекоша имена своя на землях. 12. И человек в чести сый не разуме, приложися скотом несмысленным и уподобися им. 13. Сей путь их соблазн им, и по сих во устах своих благоволят. 14. Яко овцы во аде положени суть, смерть упасет я, и обладают ими правии заутра, и помощь их обетшает во аде, от славы своея изриновени быша. 15. Обаче Бог избавит душу мою из руки адовы, егда приемлет мя. 16. Не убойся, егда разбогатеет человек или егда умножится слава дому его: 17. яко внегда умрети ему, не возмет вся, ниже снидет с ним слава его. 18. Яко душа его в животе его благословится: исповестся тебе, егда благосотвориши ему. 19. Внидет даже до рода отец своих, даже до века не зрит света. 20. И человек в чести сый не разуме, приложися скотом несмысленным и уподобися им. Слава: | 1. Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљеној, 2. Простаци и господо, богати и сиромаси. 3. Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум. 4. Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју. 5. Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи? 6. Који се уздате у силу своју, и хвалите се великијем богатством својим! 7. Човјек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ. 8. Велик је откуп за душу, и неће бити нигда 9. Да ко довијека живи, и не види гроба. 10. Сви виде гдје умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. 11. Они мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено; именима својим зову земље; 12. Али човјек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. 13. Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове; 14. Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. 15. Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме он прима. 16. Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његова. 17. Јер кад умре, неће ништа понијети, нити ће поћи за њим слава његова. 18. Јер душу његову благосиљају за живота његова, и славе тебе, што угађаш себи. 19. Али ће он отићи у стан отаца својих, гдје свијета нигда не виде. 20. Човјек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу. Слава: |
| Псалом Асафу, 49. 1. Бог богов Господь глагола и призва землю от восток солнца до запад. 2. От Сиона благолепие красоты Его. 3. Бог яве приидет, Бог наш, и не премолчит: огнь пред Ним возгорится, и окрест Его буря зельна. 4. Призовет Небо свыше и землю разсудити люди своя. 5. Соберите Ему преподобныя Его, завещающыя завет Его о жертвах. 6. И возвестят небеса правду Его, яко Бог Судия есть. 7. Услышите, людие Мои, и возглаголю вам, Израилю, и засвидетельствую тебе: Бог, Бог твой есмь Аз. 8. Не о жертвах твоих обличу тя, всесожжения же твоя предо Мною суть выну. 9. Не прииму от дому твоего тельцов, ниже от стад твоих козлов. 10. Яко Мои суть вси зверие дубравнии, скоти в горах и волове. 11. Познах вся птицы небесныя, и красота сельная со Мною есть. 12. Аще взалчу, не реку тебе: Моя бо есть вселенная и исполнение ея. 13. Еда ям мяса юнча или кровь козлов пию? 14. Пожри Богови жертву хвалы и воздаждь Вышнему молитвы твоя. 15. И призови Мя в день скорби своея, и изму тя, и прославиши Мя. 16. Грешнику же рече Бог: вскую ты поведаеши оправдания Моя и восприемлеши завет Мой усты твоими? 17. Ты же возненавидел еси наказание и отвергл еси словеса Моя вспять. 18. Аще видел еси татя, текл еси с ним, и с прелюбодеем участие твое полагал еси. 19. Уста твоя умножиша злобу, и язык твой сплеташе льщения. 20. Седя, на брата твоего клеветал еси и на сына матере твоея полагал еси соблазн. 21. Сия сотворил еси и умолчах, вознепщевал еси беззаконие, яко буду тебе подобен. Обличу тя и представлю пред лицем твоим грехи твоя. 22. Разумейте убо сия, забывающии Бога, да не когда похитит, и не будет избавляяй. 23. Жертва хвалы прославит Мя, и тамо путь, имже явлю ему спасение Мое. | 1. Бог над боговима, Господ, говори, и дозива земљу од истока сунчанога до запада. 2. Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог. 3. Иде Бог наш, и не мучи; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика. 4. Дозива небо озго и земљу, да суди народу Својему: 5. „Скупите ми свеце Моје, који су учинили са Мном завјет на жртви. 6. (И небеса огласише правду Његову, јер је тај Судија Бог.) 7. Слушај, народе мој, што ћу ти казати, Израиљу, што ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој. 8. Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда Мном. 9. Не треба ми узимати телета из дома твојега, ни јарића из торова твојих. 10. Јер је Моје све горско звијерје, и стока по планинама на тисуће. 11. Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је. 12. Да огладним, не бих теби рекао, јер је Моја васељена и све што је у њој. 13. Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем? 14. Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завјете своје. 15. "Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави." 16. А безбожнику рече Бог: зашто казујеш уредбе Моје и носиш завјет Мој у устима својима? 17. А сам мрзиш на науку, и ријечи Моје бацаш за леђа. 18. Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш дијел. 19. Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете пријеваре. 20. Сједиш и говориш на брата својега, сина матере своје опадаш. 21. Ти си то чинио, а Ја мучах, а ти помисли да сам Ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи гријехе твоје. 22. Разумијте ово који заборављате Бога! иначе ћу зграбити, па неће нико избавити. 23. Онај Мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опрезу. Ја ћу му показати спасење Божије. |
В конец, псалом Давиду, внегда внити к нему Нафану, пророку, егда вниде к Вирсавии, жене Уриеве, 50.
1. Помилуй мя, Боже, по велицей милости Твоей, и по множеству щедрот Твоих очисти беззаконие мое. 2. Наипаче омый мя от беззакония моего, и от греха моего очисти мя. 3. Яко беззакония моя аз знаю и грех мой предо мною есть выну. 4. Тебе Единому согреших, и лукавая пред Тобою сотворих, яко да оправдишися во словесех Твоих и победиши, внегда судити Ти. 5. Се бо, в беззакониих зачат есмь, и во гресех роди мя мати моя. 6. Се бо, истину возлюбил еси, безвестная и тайная премудрости Твоея явил ми еси. 7. Окропиши мя иссопом, и очищуся, омыеши мя, и паче снега убелюся. 8. Слуху моему даси радость и веселие, возрадуются кости смиренныя. 9. Отврати лице Твое от грех моих, и вся беззакония моя очисти. 10. Сердце чисто созижди во мне, Боже, и дух прав обнови во утробе моей. 11. Не отвержи мене от лица Твоего, и Духа Твоего Святаго не отыми от мене. 12. Воздаждь ми радость спасения Твоего, и Духом Владычним утверди мя. 13. Научу беззаконныя путем Твоим, и нечестивии к Тебе обратятся. 14. Избави мя от кровей, Боже, Боже спасения моего, возрадуется язык мой правде Твой. 15. Господи, устне мои отверзеши, и уста моя возвестят хвалу Твою. 16. Яко аще бы восхотел еси жертвы, дал бых убо, всесожжения не благоволиши. 17. Жертва Богу дух сокрушен, сердце сокрушенно и смиренно Бог не уничижит. 18. Ублажи, Господи, благоволением Твоим Сиона, и да созиждутся стены Иерусалимския. 19. Тогда благоволиши жертву правды, возношение и всесожегаемая, тогда возложат на олтарь Твой тельцы. Слава: | 1. Смилуј се на ме, Боже, по милости Својој, и по великој доброти Својој очисти безакоње моје. 2. Опери ме добро од безакоња мојега, и од гријеха мојега очисти ме. 3. Јер ја знам пријеступе своје, и гријех је мој једнако преда мном. 4. Самоме Теби згријеших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у ријечима Својим и чист у суду Својем. 5. Гле, у безакоњу родих се, и у гријеху затрудње мати моја мном. 6. Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост. 7. Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бјељи од снијега. 8. Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости потрвене. 9. Одврати лице Своје од гријеха мојих, и сва безакоња моја очисти. 10. Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени. 11. Немој ме одвргнути од лица Својега, и Светога Духа Својега немој узети од мене. 12. Врати ми радост спасења Својега, и дух владалачки нека ме поткријепи. 13. Научићу безаконике путевима Твојим, и грјешници к Теби ће се обратити. 14. Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју. 15. Господе! отвори уста моја, и она ће казивати правду Твоју. 16. Јер жртве нећеш: ја бих је принио; за жртве паљенице не мариш. 17. Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и поништена не одбацујеш, Боже. 18. По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове Јерусалимске. 19. Онда ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твоје теоце. Слава: |
В конец, разума Давиду, внегда прийти Доику Идумейску, и возвестити Саулу, и рещи ему: прииде Давид в дом Авимелехов, 51.
1. Что хвалишися во злобе, сильне? Беззаконие весь день. 2. Неправду умысли язык твой, яко бритву изощрену сотворил еси лесть. 3. Возлюбил еси злобу паче благостыни, неправду неже глаголати правду. 4. Возлюбил еси вся глаголы потопныя, язык льстив. 5. Сего ради Бог разрушит тя до конца, восторгнет тя, и преселит тя от селения твоего и корень твой от земли живых. 6. Узрят праведнии и убоятся, и о нем возсмеются и рекут: 7. се человек, иже не положи Бога Помощника себе, но упова на множество богатства своего, и возможе суетою своею. 8. Аз же яко маслина плодовита в дому Божии, уповах на милость Божию во век и в век века. 9. Исповемся Тебе во век, яко сотворил еси, и терплю имя Твое, яко благо пред преподобными Твоими. | 1. Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном. 2. Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави! 3. Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити. 4. Љубиш свакојаке ријечи од погибли, и језик лукав. 5. Тога ради Бог ће те поразити сасвијем, избациће те и ишчупаће те из стана, и коријен твој из земље живијех. 6. Видјеће праведници и побојаће се, и подсмијеваће му се: 7. Гле човјека који не држаше у Богу крјепости своје, него се уздаше у величину богатства својега и утврђиваше се злоћом својом. 8. А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довијека. 9. Довијека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима Својим. |
В конец, о Маелефе, разума Давиду, 52.
1. Рече безумен в сердце своем: несть Бог, растлеша и омерзишася в беззакониих, несть творяй благое. 2. Бог с Небесе приниче на сыны человеческия, видети, аще есть разумеваяй или взыскаяй Бога? 3. Вси уклонишася, вкупе непотребни быша, несть творяй благое, несть до единаго. 4. Ни ли уразумеют вси делающии беззаконие, снедающии люди моя в снедь хлеба, Господа не призваша. 5. Тамо устрашишася страха, идеже не бе страх, яко Бог разсыпа кости человекоугодников: постыдешася, яко Бог уничижи их. 6. Кто даст от Сиона спасение Израилево? Внегда возвратит Бог пленение людей Своих, возрадуется Иаков и возвеселится Израиль. | 1. Рече безумник у срцу својему: нема Бога; проневаљалише се и загрдјеше у безакоњу, нема никога добро да твори. 2. Бог с неба погледа на синове човјечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога. 3. Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једнога. 4. Зар неће да се уразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, и не призивају Бога? 5. Дрхтаће од страха гдје страха нема. Јер ће Бог расути кости онијех који устају на Тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже. 6. Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ Свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ. |
В конец, в песнех разума Давиду, внегда прийти Зифеем, и рещи Саулови: не се ли Давид скрыся в нас? 53.
| 1. Боже, во Имя Твое спаси мя, и в силе Твоей суди ми. 2. Боже, услыши молитву мою, внуши глаголы уст моих. 3. Яко чуждии восташа на мя и крепцыи взыскаша душу мою, и не предложиша Бога пред собою. 4. Се бо Бог помогает ми, и Господь заступник души моей. 5. Отвратит злая врагом моим, истиною Твоею потреби их. 6. Волею пожру Тебе, исповемся имени Твоему, Господи, яко благо, 7. яко от всякия печали избавил мя еси, и на враги моя воззре око мое. | 1. Боже! именом Својим помози ми, и крјепошћу Својом одбрани ме на суду. 2. Боже! услиши молитву моју, чуј ријечи уста мојих. 3. Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом. 4. Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој. 5. Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истријебиће их. 6. Радо ћу принијети жртву, прославићу име Твоје, Господе, јер је добро. 7. Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје. |
В конец, в песнех разума Асафу, псалом 54.
| 1. Внуши, Боже, молитву мою и не презри моления моего. 2. Вонми ми и услыши мя: возскорбех печалию моею и смятохся. 3. От гласа вражия и от стужения грешнича, яко уклониша на мя беззаконие и во гневе враждоваху ми. 4. Сердце мое смятеся во мне и боязнь смерти нападе на мя. 5. Страх и трепет прииде на мя и покры мя тьма. 6. И рех: кто даст ми криле, яко голубине? И полещу, и почию? 7. Се удалихся бегая и водворихся в пустыни. 8. Чаях Бога, спасающаго мя от малодушия и от бури. 9. Потопи, Господи, и раздели языки их: яко видех беззаконие и пререкание во граде. 10. Днем и нощию обыде и по стенам его. Беззаконие и труд посреде его и неправда. 11. И не оскуде от стогн его лихва и лесть. 12. Яко аще бы враг поносил ми, претерпел бых убо, и аще бы ненавидяй мя на мя велеречевал, укрыл бых ся от него. 13. Ты же, человече равнодушне, владыко мой и знаемый мой, 14. иже купно наслаждался еси со мною брашен, в дому Божии ходихом единомышлением. 15. Да приидет же смерть на ня, и да снидут во ад живи, яко лукавство в жилищах их, посреде их. 16. Аз к Богу воззвах, и Господь услыша мя. 17. Вечер и заутра, и полудне повем, и возвещу, и услышит глас мой. 18. Избавит миром душу мою от приближающихся мне, яко во мнозе бяху со мною. 19. Услышит Бог и смирит я, Сый прежде век. Несть бо им изменения, яко не убояшася Бога. 20. Простре руку свою на воздаяние, оскверниша завет Его. 21. Разделишася от гнева лица Его, и приближася сердца их, умякнуша словеса их паче елеа, и та суть стрелы. 22. Возверзи на Господа печаль твою, и Той тя препитает, не даст в век молвы праведнику. 23. Ты же, Боже, низведеши их во студенец истления, мужие кровей и льсти не преполовят дней своих. Аз же, Господи, уповаю на Тя. Слава: | 1. Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мојега. 2. Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем. 3. Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гњеву гоне ме. 4. Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смрти спопаде ме; 5. Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. 6. И рекох: ко би ми дао крила голубиња? и ја бих одлетео и починуо; 7. Далеко бих побјегао, и настанио се у пустињи. 8. Похитао бих да утечем од вихора и од буре. 9. Порази, Господе, и раздијели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду; 10. Дању и ноћу то ходи по зидовима његовијем; злочинство је и мука посред њега. 11. Усред њега је погибао, с улице његове не одлази пријевара и лукавство. 12. Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднио; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио. 13. Него Ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој. 14. С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божји ходих кроз сабор народни. 15. Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њихову и у њима. 16. Ја Бога призивљем, и Господ ће ме спасти. 17. Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој; 18. Учиниће, те ће душа моја бити мирна од онијех који нападају на ме, јер их много имам. 19. Да услиши, и укроти их Бог, Који живи од вијека; јер се не мијењају и не боје се Бога. 20. Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу. 21. Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Ријечи су им блаже од уља, али су голи мачеви. 22. Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне. 23. Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам. Слава: |
По 7-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 5:
Судии седящему, и Ангелом стоящим, трубе гласящей, пламени горящу, что сотвориши, душе моя, ведома на суд? Тогда бо лютая твоя предстанут, и тайная обличатся согрешения. Темже прежде конца возопий Судии: Боже, очисти мя и спаси мя.
Слава: Вси побдим, и Христа усрящим со множеством елеа и свещами светлыми, яко да чертога внутрь сподобимся, иже бо вне дверей постигнувый, бездельно Богови воззовет: помилуй мя.
И ныне: На одре лежя согрешений многих, окрадаемь есмь в надежди спасения моего, ибо сон моея лености ходатайствует души моей муку. Но Ты, Боже, рождейся от Девы, воздвигни мя к Твоему пению, да славлю Тя.
Господи, помилуй (40) и молитва:
Господи, Боже мой, яко Благ и Человеколюбец, многия милости сотворил еси со мною, яже не чаях видети, и что воздам Твоей благости, Господи мой, Господи? Благодарю Твое многопетое имя, благодарю Твое неисповедимое на мне благоутробие, благодарю безприкладное Твое долготерпение. И отныне заступи, и помози мне, и покрый мя, Владыко, от всех, еже не ктому согрешати пред Тобою: Ты бо веси естества моего удобопоползновенное, Ты веси безумие мое, Ты веси мною содеянная, яже в ведении и не в ведении, яже вольная и невольная, яже в нощи и во дни, и во уме, и мысли, яко Благ убо и Человеколюбец Бог, очисти я росою милости Твоея, Преблагий Господи, и спаси нас имене ради Твоего Святаго, имиже веси судьбами. Ты бо еси Свет и Истина, и Живот, и Тебе славу возсылаем, Отцу и Сыну и Святому Духу, ныне и присно и во веки веков, аминь.
