КАФИСМА ВТОРАЯНАДЕСЯТЬ
| Молитва Давиду, 85. 1. Приклони, Господи, ухо Твое, и услыши мя, яко нищ и убог есмь аз. 2. Сохрани душу мою, яко преподобен есмь: спаси раба Твоего, Боже мой, уповающаго на Тя. 3. Помилуй мя, Господи, яко к Тебе воззову весь день. 4. Возвесели душу раба Твоего, яко к Тебе взях душу мою. 5. Яко Ты, Господи, Благ и Кроток, и Многомилостив всем призывающым Тя. 6. Внуши, Господи, молитву мою, и вонми гласу моления моего. 7. В день скорби моея воззвах к Тебе, яко услышал мя еси. 8. Несть подобен Тебе, в бозех, Господи, и несть по делом Твоим. 9. Вси языцы, елики сотворил еси, приидут, и поклонятся пред Тобою, Господи, и прославят имя Твое, 10. яко Велий еси Ты, и творяй чудеса, Ты еси Бог Един. 11. Настави мя, Господи, на путь Твой, и пойду во истине Твоей; да возвеселится сердце мое боятися имене Твоего. 12. Исповемся Тебе, Господи Боже мой, всем сердцем моим, и прославлю имя Твое в век: 13. яко милость Твоя велия на мне, и избавил еси душу мою от ада преисподнейшаго. 14. Боже, законопреступницы восташа на мя, и сонм державных взыскаша душу мою, и не предложиша Тебе пред собою. 15. И Ты, Господи Боже мой, Щедрый и Милостивый, Долготерпеливый, и Многомилостивый и Истинный, 16. призри на мя и помилуй мя, даждь державу Твою отроку Твоему, и спаси сына рабы Твоея. 17. Сотвори со мною знамение во благо, и да видят ненавидящии мя, и постыдятся, яко Ты, Господи, помогл ми и утешил мя еси. | 1. Пригни, Господе! ухо Своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ. 2. Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу Својега, Боже мој, који се у Те узда. 3. Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем вас дан. 4. Овесели душу слуге Својега, јер к Теби, Господе, подижем душу своју. 5. Јер си ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који те призивљу. 6. Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мојега. 7. У дан туге своје призивљем Те, јер ћеш ме услишити. 8. Нема међу боговима таквога какав си Ти, Господе, и нема дјела таквијех каква су Твоја. 9. Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје. 10. Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог. 11. Покажи ми, Господе, пут Свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мојему бојати се имена Твојега. 12. Славићу Те, Господе Боже мој, свијем срцем својим, и поштоваћу име Твоје довијека. 13. Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљега. 14. Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилничка тражи душу моју, и немају Тебе пред собом. 15. Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином, 16. Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу Своју слуги Својему, и помози сину слушкиње своје; 17. Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми Ти, Господе, помогао и утјешио ме. |
Сыном Кореовым, псалом песни, 86.
| 1. Основания его на горах святых; 2. любит Господь врата Сионя паче всех селений Иаковлих. 3. Преславная глаголашася о тебе, граде Божий. 4. Помяну Раав и Вавилона ведущым мя, и се иноплеменницы, и Тир, и людие Ефиопстии, сии быша тамо. 5. Мати Сион речет: человек, и человек родися в нем, и Той основа и Вышний. 6. Господь повесть в писании людей, и князей сих бывших в нем. 7. Яко веселящихся всех жилище в тебе. | 1. Што је сам основао на горама светијем, 2. Врата Сионска љуби Господ више свијех станова Јаковљевијех, 3. Славно казују за тебе, граде Божји! 4. "Међу оне, који ме знају, бројићу Мисир и Вавилон. Гле, и Филистеји и Тир с Етиопском ондје су се родили." 5. О Сиону ће се говорити: тај се и тај родио у њему; сам Вишњи утврђује га. 6. Господ ће у пријепису народа завикати: овај се родио у њему. 7. И који пјевају и веселе се, сви су извори моји у Теби. |
Песнь псалма сыном Кореовым, в конец, о Маелефе еже отвещати, разума Еману Израильтянину, 87.
1. Господи Боже спасения моего, во дни воззвах, и в нощи пред Тобою. 2. Да внидет пред Тя молитва моя: приклони ухо Твое к молению моему, 3. яко исполнися зол душа моя, и живот мой аду приближися. 4. Привменен бых с низходящими в ров, бых яко человек без помоши, 5. в мертвых свободь, яко язвеннии спяшии во гробе, ихже не помянул еси ктому, и тии от руки Твоея отриновени быша. 6. Положиша мя в рове преисподнем, в темных и сени смертней. 7. На мне утвердися ярость Твоя, и вся волны Твоя навел еси на мя. 8. Удалил еси знаемых моих от мене, положиша мя мерзость себе: предан бых и не исхождах. 9. Очи мои изнемогосте от нищеты, воззвах к Тебе, Господи, весь день, воздех к Тебе руце мои. 10. Еда мертвыми твориши чудеса? Или врачеве воскресят, и исповедятся Тебе? 11. Еда повесть кто во гробе милость Твою, и истину Твою в погибели? 12. Еда познана будут во тме чудеса Твоя, и правда Твоя в земли забвенней? 13. И аз к Тебе, Господи, воззвах и утро молитва моя предварит Тя. 14. Вскую, Господи, отрееши душу мою, отвращаеши лице Твое от мене? 15. Нищ есмь аз, и в трудех от юности моея; вознес же ся, смирихся, и изнемогох. 16. На мне преидоша гневи Твои, устрашения Твоя возмутиша мя, 16. обыдоша мя яко вода, весь день одержаша мя вкупе. 17. Удалил еси от мене друга и искренняго, и знаемых моих от страстей. Слава: | 1. Господе Боже, Спаситељу мој дању вичем и ноћу пред Тобом. 2. Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему; 3. Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. 4. Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе, 5. Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке Твоје далеко. 6. Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану. 7. Отежа ми гњев Твој, и свима валима својим удараш ме. 8. Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи. 9. Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к Теби руке своје. 10. Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? или ће мртви устати и Тебе славити? 11. Еда ли ће се у гробу приповиједати милост Твоја, и истина Твоја у трухљењу? 12. Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју гдје се све заборавља? 13. Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те. 14. Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице Своје од мене? 15. Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам. 16. Гњев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме. 17. Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда. 18. Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак. Слава: |
Разума Ефама Израильтянина, псалом 88.
| 1. Милости Твоя, Господи, во век воспою, в род и род возвещу истину Твою усты моими. 2. Зане рекл еси: в век милость созиждется, на Небесех уготовится истина Твоя. 3. Завещах завет избранным Моим, кляхся Давиду рабу Моему: 4. до века уготоваю семя твое, и созижду в род и род престол твой. 5. Исповедят Небеса чудеса Твоя, Господи, ибо истину Твою в церкви святых. 6. Яко кто во облацех уравнится Господеви? Уподобится Господеви в сынех Божиих? 7. Бог прославляемь в совете святых, Велий и Страшен есть над всеми окрестными Его. 8. Господи Боже сил, кто подобен Тебе? Силен еси, Господи, и истина Твоя окрест Тебе. 9. Ты владычествуеши державою морскою: возмущение же волн его Ты укрочаеши. 10. Ты смирил еси яко язвена гордаго, мышцею силы Твоея расточил еси враги Твоя. 11. Твоя суть небеса, и Твоя есть земля, вселенную и исполнения ея Ты основал еси. 12. Север и море Ты создал еси, Фавор и Ермон о имени Твоем возрадуетася. 13. Твоя мышца с силою: да укрепится рука Твоя, и вознесется десница Твоя. 14. Правда и судьба уготование Престола Твоего: милость и истина предъидете пред лицем Твоим. 15. Блажени людие ведущии воскликновение: Господи, во свете лица Твоего пойдут, 16. и о имене Твоем возрадуются весь день, и правдою Твоею вознесутся. 17. Яко похвала силы их Ты еси, и во благоволении Твоем вознесется рог наш. 18. Яко Господне есть заступление, и Святаго Израилева Царя нашего. 19. Тогда глаголал еси в видении сыновом Твоим, и рекл еси: положих помошь на сильнаго, вознесох избраннаго от людей Моих, 20. обретох Давида раба Moero, елеем святым Моим помазах его. 21. Ибо рука Моя заступит его, и мышца Моя укрепит его, 22. ничтоже успеет враг на него, и сын беззакония не приложит озлобити его: 23. и ссеку от лица его враги его, и ненавидящыя его побежду. 24. И истина Моя и милость Моя с ним, и о имени Моем вознесется рог его, 25. и положу на мори руку его, и на реках десницу его. 26. Той призовет Мя: Отец мой еси Ты, Бог мой и Заступник спасения моего. 27. И Аз первенца положу его, высока паче царей земных: 28. в век сохраню ему милость Мою, и завет Мой верен ему, 29. и положу в век века семя его, и престол его яко дние неба. 30. Аще оставят сынове его закон Мой, и в судьбах Моих не пойдут, 31. аще оправдания Моя осквернят, и заповедей Моих не сохранят, 32. посещу жезлом беззакония их, и ранами неправды их, 33. милость же Мою не разорю от них, ни преврежду во истине 34. Моей, ниже оскверню завета Моего, и исходящих от уст Моих не отвергуся. 35. Единою кляхся о святем Моем, аще Давиду солжу? 36. Семя его во век пребудет, и престол его, яко солнце предо Мною, 37. и яко луна совершена в век, и Свидетель на Небеси верен. 38. Ты же отринул еси и уничижил, негодовал еси помазаннаго Твоего, 39. разорил еси завет раба Твоего, осквернил еси на земли святыню его: 40. разорил еси вся оплоты его, положил еси твердая его страх. 41. Расхищаху его вси мимоходящии путем, бысть поношение соседом своим. 42. Возвысил еси десницу стужающих ему, возвеселил еси вся враги его: 43. отвратил еси помощь меча его, и не заступил еси его во брани. 44. Разорил еси от очищения его, престол его на землю повергл еси, 45. умалил еси дни времене его, облиял еси его студом. 46. Доколе, Господи, отвращаешися в конец? Разжжется яко огнь гнев Твой? 47. Помяни, кий мой состав, еда бо всуе создал еси вся сыны человеческия? 48. Кто есть человек, иже поживет и не узрит смерти, избавит душу свою из руки адовы? 49. Где суть милости Твоя древния, Господи, имиже клялся еси Давиду во истине Твоей? 50. Помяни, Господи, поношение раб Твоих, еже удержах в недре моем многих язык, 51. имже поносиша врази Твои, Господи, имже поносиша изменению христа Твоего. 52. Благословен Господь во век, буди, буди. Слава: | 1. Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољења на кољено јављаћу истину Твоју устима својима. 2. Јер знам да је занавијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину Своју, рекавши: 3. "Учиних завјет с изабраним Својим, заклех се Давиду, слуги Својему: 4. Довијека ћу утврђивати сјеме твоје и пријесто твој уређивати од кољена до кољена. 5. Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех. 6. Јер ко је над облацима раван Господу? ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим? 7. Богу се ваља клањати на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око Њега. 8. Господе, Боже над војскама! ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе. 9. Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш. 10. Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје. 11. Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и што је год у њој. 12. Сјевер и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује. 13. Твоја је мишица крјепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја. 14. Благост је и правда подножје пријестолу Твојему, милост и истина иде пред лицем Твојим. 15. Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица Твојега они ходе; 16. Именом се Твојим радују вас дан, и правдом Твојом узвишују се. 17. Јер си Ти Красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш. 18. Јер је од Господа одбрана наша, и од светога Израиљева цар наш. 19. Тада си говорио у утвари вјернима Својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих изабранога Својега из народа. 20. Нађох Давида слугу Својега, светим уљем Својим помазах га. 21. Рука ће Моја бити једнако с њим, и мишица Моја кријепиће га. 22. Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити. 23. Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу. 24. Истина је Моја и милост Моја с њим; и у Моје име узвисиће се рог његов. 25. Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову. 26. Он ће Ме звати: ти си Отац мој, Бог мој и Град спасења мојега. 27. И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских. 28. Довијека ћу му хранити милост Своју, и завјет је Мој с њим вјеран. 29. Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске. 30. Ако синови његови оставе закон Мој, и не узиду у заповијестима Мојим; 31. Ако погазе уредбе Моје, и заповијести Мојих не сачувају, 32. Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово; 33. Али милости Своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином Својом; 34. Нећу погазити завјета Својега, и што је изашло из уста Мојих нећу порећи. 35. Једном се заклех светошћу Својом; зар да слажем Давиду? 36. Сјеме ће његово трајати дoвијека, и пријесто његов као сунце преда Мном; 37. Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима." 38. А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника Својега; 39. Занемарио си завјет са слугом Својим, бацио си на земљу вијенац његов. 40. Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине. 41. Плијене га сви који пролазе онуда, поста подсмијех у сусједа својијех. 42. Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове. 43. Завратио си острице мача његова, и нијеси га укријепио у боју; 44. Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу; 45. Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту. 46. Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев Твој? 47. Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове? 48. Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех? 49. Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином Својом. 50. Опомени се, Господе, пријекора слуга Својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа, 51. Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твојега. 52. Благословен Господ увијек! Амин, амин. Слава: |
Молитва Моисеа человека Божия, 89.
1. Господи, прибежище был еси нам в род и род. 2. Прежде даже горам не быти и создатися земли и вселенней, и от века и до века Ты еси. 3. Не отврати человека во смирение, и рекл еси: обратитеся, сынове человечестии. 4. Яко тысяща лет пред очима Твоима, Господи, яко день вчерашний, иже мимоиде, и стража нощная. 5. Уничижения их лета будут. Утро яко трава мимоидет, 6. утро процветет и прейдет: на вечер отпадет ожестеет и изсхнет. 7. Яко исчезохом гневом Твоим, и яростию Твоею смутихомся. Положил еси беззакония наша пред Тобою: век наш в просвещение лица Твоего. 8.Яко вси дние наши оскудеша, и гневом Твоим исчезохом, 9. лета наша яко паучина поучахуся. 10. Дние лет наших, в нихже седмьдесят лет, аще же в силах, осмьдесят лет, и множае их труд и болезнь: яко прииде кротость на ны, и накажемся. 11. Кто весть державу гнева Твоего, и от страха Твоего, ярость Твою исчести? 12. Десницу Твою тако скажи ми, и окованныя сердцем в мудрости. 13. Обратися, Господи, доколе? И умолен буди на рабы Твоя. 14. Исполнихомся заутра милости Твоея, Господи, и возрадовахомся, и возвеселихомся, во вся дни нашя возвеселихомся, 15. за дни в няже смирил ны еси, лета в няже видехом злая. 16. И призри на рабы Твоя, и на дела Твоя, и настави сыны их. 17. И буди светлость Господа Бога нашего на нас, и дела рук наших исправи на нас, и дело рук наших исправи. | 1. Господе! Ти си нам уточиште од кољена до кољена. 2. Прије него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека и до вијека Ти си Бог. 3. Ти повраћаш човјека у трулеж, и говориш: вратите се синови људски! 4. Јер је тисућа година пред очима Твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна. 5. Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене, 6. Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши. 7. Јер нас нестаје од гњева Твојега, и од јарости Твоје у сметњи смо. 8. Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица Својега. 9. Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас. 10. Дâнâ година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо. 11. Ко зна силу гњева Твојега и Твоју јарост, да би те се као што треба бојао? 12. Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро. 13. Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге Своје. 14. Ујутру нас насити доброте Своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје. 15. Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу. 16. Нека се покаже на слугама Твојим дјело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховијем. 17. Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши. |
Хвала песни Давидовы, не надписан у еврей, 90.
| 1. Живый в помощи Вышняго, в крове Бога Небеснаго водворится. 2. Речет Господеви: Заступник мой еси и Прибежище мое, Бог мой, и уповаю на Него. 3. Яко Той избавит тя от сети ловчи, и от словесе мятежна, 4. плещма Своима осенит тя, и под криле Его надеешися: оружием обыдет тя истина Его. 5. Не убоишися от страха нощнаго, от стрелы летящия во дни, 6.от вещи во тме преходяшия, от сряща, и беса полуденнаго. 7. Падет от страны твоея тысяща, и тма одесную тебе, к тебе же не приближится, 8. обаче очима твоима смотриши, и воздаяние грешников узриши. 9. Яко Ты, Господи, упование мое, Вышняго положил еси прибежище твое. 10. Не приидет к тебе зло, и рана не приближится телеси твоему, 11. яко Ангелом Своим заповесть о тебе, сохранити тя во всех путех твоих. 12. На руках возмут тя, да не когда преткнеши о камень ногу твою, 13. на аспида и василиска наступиши, и попереши льва и змия. 14. Яко на Мя упова, и избавлю и: покрыю и, яко позна имя Мое. 15. Воззовет ко Мне, и услышу его: с ним есмь в скорби, изму его, и прославлю его, 16. долготою дней исполню его, и явлю ему спасение Мое. Слава: | 1. Који живи у заклону Вишњега, у сјену Свемогућега почива. 2. Говори Господу: Ти си Уточиште моје и Бранич мој, Бог мој, у Којега се уздам. 3. Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора; 4. Перјем Својим осјениће те, и под крилима Његовијем заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда. 5. Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању, 6. Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори. 7. Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи. 8. Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима. 9. Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште. 10. Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје. 11. Јер анђелима Својим заповиједа за тебе да те чувају по свиjeм путовима твојим. 12. На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом. 13. На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја. 14. „Кад Ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име Моје. 15. Зазваће Ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га. 16. Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење Своје." |
По 12-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 7:
Блудницы слезы и Петровы приемый, Господи, и мытаря оправдавый из глубины воздохнувша, и мене во умилении припадающа ущедри, Спасе, и помилуй мя.
Слава: Приими яко мытаря, Господи, яко блудницу очисти мя, Владыко, яко хананею помилуй, по велицей Твоей милости.
И ныне: Мати света Благословенная Богородице, молися Христу Богу совозсияти утро, и велию милость душам нашым.
Господи, помилуй (40) и молитва:
Господи Боже мой, Един Благий и Человеколюбивый, Един Милостивый и Кроткий, Един Истинный и Праведный, Един Щедрый и Милостивый Боже наш: да приидет сила.Твоя на мя, грешнаго и непотребнаго раба Твоего, и да укрепит мой храм Евангелием Божественнаго учения Твоего, Владыко и Человеколюбче, Любоблаже, Любоблагоутробне, просвети моя утробы и вся уды Твоею волею. Очисти мя от всякия злобы и греха: соблюди мя нескверна и непорочна от всякаго наития и действа диавола, и даруй ми по Твоей благости, Твоя разумети, Твоя мудрствовати, и в Твоих хотениих жити, Твоего страха страшитися, еже творити Тебе благоугодная до последняго моего издыхания, яко да по неисповедимой Твоей милости соблюдеши мое тело и душу, ум же и мысли, не искушен всякия сопротиволежащия сети храм. Господи мой, Господи, покрый мя Твоим благоутробием, и не остави мя, грешнаго, и нечистаго, и недостойнаго раба Твоего: яко Ты еси Защититель мой, Господи, и о Тебе пение мое выну, и Тебе славу возсылаем, Отцу и Сыну и Святому Духу, ныне и присно, и во веки веков, аминь.
