КАФИСМА ШЕСТАЯ
Псалом Давиду, в воспоминание о субботе, 37.
1. Господи, да не яростию Твоею обличиши мене, ниже гневом Твоим накажеши мене. 2. Яко стрелы Твоя унзоша во мне, и утвердил еси на мне руку Твою. 3. Несть исцеления в плоти моей от лица гнева Твоего, несть мира в костех моих от лица грех моих. 4. Яко беззакония моя превзыдоша главу мою, яко бремя тяжкое отяготеша на мне. 5. Возсмердеша и согниша раны моя от лица безумия моего. 6. Пострадах и слякохся до конца, весь день сетуя хождах. 7. Яко лядвия моя наполнишася поруганий, и несть исцеления в плоти моей. 8. Озлоблен бых и смирихся до зела, рыках от воздыхания сердца моего. 9. Господи, пред Тобою все желание мое и воздыхание мое от Тебе не утаися. 10. Сердце мое смятеся, остави мя сила моя, и свет очию моею, и той несть со мною. 11. Друзи мои и искреннии мои прямо мне приближишася и сташа, и ближнии мои отдалече мене сташа 12. и нуждахуся ищущии душу мою, и ищущии злая мне глаголаху суетная и льстивным весь день поучахуся. 13. Аз же яко глух не слышах и яко нем не отверзаяй уст своих. 14. И бых яко человек не слышай и не имый во устех своих обличения. 15. Яко на Тя, Господи, уповах, Ты услышиши, Господи Боже мой. 16. Яко рех: да не когда порадуют ми ся врази мои: и внегда подвижатися ногам моим, на мя велеречеваша. 17. Яко аз на раны готов, и болезнь моя предо мною есть выну. 18. Яко беззаконие мое аз возвещу и попекуся о гресе моем. 19. Врази же мои живут и укрепишася паче мене, и умножишася ненавидящии мя без правды. 20. Воздающии ми злая воз благая оболгаху мя, зане гонях благостыню. 21. Не остави мене, Господи Боже мой, не отступи от мене. 22. Вонми в помощь мою, Господи спасения моего. | 1. Господе! немој ме карати у гњеву Својему, нити ме наказати у јарости Својој. 2. Јер стријеле Твоје устријелише ме, и рука ме Твоја тишти. 3. Нема здрава мјеста на тијелу мојем од гњева Твојега; нема мира у костима мојим од гријеха мојега. 4. Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми. 5. Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега. 6. Згрчио сам се и погурио се веома, вас дан идем сјетан; 7. Јер сам изнутра пун огња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем. 8. Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца својега. 9. Господе! пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено. 10. Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема. 11. Другови моји и пријатељи моји видеће ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји. 12. Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по вас дан мисле о пријевари. 13. А ја као глух не чујем и као нијем који не отвара уста својијех. 14. Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања. 15. Јер тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој! 16. Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја. 17. Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном. 18. Признајем кривицу своју, и тужим ради гријеха својега. 19. Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди. 20. Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим. 21. Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене. 22. Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој! |
В конец, Идифуму, песнь Давиду, 38.
1. Рех: сохраню пути моя, еже не согрешати ми языком моим: положих устом моим хранило, внегда востати грешному предо мною. 2. Онемех и смирихся, и умолчах от благ, и болезнь моя обновися. 3. Согреяся сердце мое во мне, и в поучении моем разгорится огнь. Глаголах языком моим: 4. скажи ми, Господи, кончину мою и число дней моих, кое есть? Да разумею, что лишаюся аз? 5. Се пяди положил еси дни моя, и состав мой яко ничтоже пред Тобою, обаче всяческая суета всяк человек живый. 6. Убо образом ходит человек, обаче всуе мятется: сокровищствует, и не весть, кому соберет я. 7. И ныне кто терпение мое, не Господь ли? И состав мой от Тебе есть. 8. От всех беззаконий моих избави мя, поношение безумному дал мя еси. 9. Онемех и не отверзох уст моих, яко Ты сотворил еси. 10. Отстави от мене раны Твоя: от крепости бо руки Твоея аз исчезох. 11. Во обличениих о беззаконии наказал еси человека и истаял еси, яко паучину, душу его: обаче всуе всяк человек. 12. Услыши молитву мою, Господи, и моление мое внуши, слез моих не премолчи: яко пресельник аз есмь у Тебе и пришлец, якоже вси отцы мои. 13. Ослаби ми, да почию, прежде даже не отъиду, и ктому не буду. | 1. Рекох: чуваћу се на путовима својим да не згријешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном. 2. Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже, 3. Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгорје се огањ; проговорих језиком својим: 4. Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? да знам како сам ништа. 5. Ево с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човјек жив. 6. Баш ходи човјек као утвара; баш се залуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти. 7. Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби. 8. Из свега безакоња мојега избави ме, не дај ме безумноме на подсмијех. 9. Нијем сам, нећу отворити уста својијех; јер си ме ти ударио. 10. Олакшај ми ударац Свој, силна рука Твоја уби ме. 11. Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човјек. 12. Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји. 13. Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде. |
В конец, псалом Давиду, 39. 1. Терпя, потерпех Господа, и внят ми, и услыша молитву мою. 2. И возведе мя от рова страстей, и от брения тины, и постави на камени нозе мои, и исправи стопы моя, 3. и вложи во уста моя песнь нову, пение Богу нашему. Узрят мнози и убоятся, и уповают на Господа. 4. Блажен муж, емуже есть имя Господне упование его, и не призре в суеты и неистовления ложная. 5. Многа сотворил еси Ты, Господи, Боже мой, чудеса Твоя и помышлением Твоим несть кто уподобится Тебе: возвестих и глаголах, умножишася паче числа. 6. Жертвы и приношения не восхотел еси, тело же свершил ми еси, всесожжений и о гресе не взыскал еси. 7. Тогда рех: се прииду, в главизне книжне писано есть о мне: 8. еже сотворити волю Твою, Боже мой, восхотех, и закон Твой посреде чрева моего. 9. Благовестих правду в церкви велицей, се устнам моим не возбраню: Господи, Ты разумел еси. 10. Правду Твою не скрых в сердце моем, истину Твою и спасение Твое рех, не скрых милость Твою и истину Твою от сонма многа. 11. Ты же, Господи, не удали щедрот Твоих от мене: милость Твоя и истина Твоя выну да заступите мя. 12. Яко одержаша мя злая, имже несть числа, постигоша мя беззакония моя, и не возмогох зрети, умножишася паче влас главы моея, и сердце мое остави мя. 13. Благоволи, Господи, избавити мя: Господи, во еже помощи ми вонми. 14. Да постыдятся и посрамятся вкупе ищущии душу мою изъяти ю, да возвратятся вспять и постыдятся хотящии ми злая. 15. Да приимут абие студ свой глаголющии ми: благоже, благоже. 16. Да возрадуются и возвеселятся о Тебе вси ищущии Тебе, Господи, и да рекут выну: да возвеличится Господь, любящии спасение Твое. 17. Аз же нищ есмь и убог, Господь попечется о мне. Помощник мой и Защититель мой еси Ты, Боже мой, не закосни. Слава: | 1. Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју. 2. Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје. 3. И метну у уста моја пјесму нову, хвалу Богу нашему. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега. 4. Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и онијем који теже на лаж. 5. Многа су чудеса Твоја, која си учинио, Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема ти равна. Хтио бих јављати и казивати, али им броја нема. 6. Жртве и дарова нећеш; Ти си ми уши отворио; жртве паљенице и која се за гријех приноси не тражиш. 7. И по томе рекох: ево идем, као што је у књизи писано за мене; 8. Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу. 9. Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш. 10. Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем вјерност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог. 11. Господе, немој затворити срца Својега од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају. 12. Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави. 13. Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ. 14. Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло! 15. Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: ха! ха! 16. Нека се тјеше и веселе Тобом сви који траже Тебе, Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: велик Господ! 17. Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи. Слава: |
В конец, псалом Давиду, 40. 1. Блажен разумеваяй на нища и убога, в день лют избавит его Господь. 2. Господь да сохранит его и живит его, и да ублажит его на земли, и да не предаст его в руки врагов его. 3. Господь да поможет ему на одре болезни его: все ложе его обратил еси в болезни его. 4. Аз рех: Господи, помилуй мя, исцели душу мою, яко согреших Ти. 5. Врази мои реша мне злая: когда умрет и погибнет имя его? 6. И вхождаше видети, всуе глаголаше сердце его, собра беззаконие себе, исхождаше вон и глаголаше вкупе. 7. На мя шептаху вси врази мои, на мя помышляху злая мне. 8. Слово законопреступное возложиша на мя: еда спяй не приложит воскреснути? 9. Ибо человек мира моего, на негоже уповах, ядый хлебы моя, возвеличи на мя запинание. 10. Ты же, Господи, помилуй мя и возстави мя и воздам им. 11. В сем познах, яко восхотел мя еси, яко не возрадуется враг мой о мне. 12. Мене же за незлобие приял и утвердил мя еси пред Тобою в век. 13. Благословен Господь Бог Израилев от века и до века: буди, буди. | 1. Благо ономе који разумије ништему! Господ ће га избавити у зли дан. 2. Господ ће га сачувати и поживиће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовијем. 3. Господ ће га укријепити болна на одру. Са свијем мијењаш постељу његову у болести његовој. 4. Ја вичем: Господе! смилуј се на ме, исцијели душу моју, сагријеших Ти. 5. Непријатељи моји говоре злобно за мене: „кад ће умријети, и име његово погинути?" 6. И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује. 7. Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло: 8. "Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати." 9. И човјек мира мојега, у којега се уздах, који јеђаше хљеб мој, подиже на ме пету. 10. Али Ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити. 11. По томе ћу познати да сам Ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном. 12. А мене цијела сачувај, и дај ми да стојим пред лицем Твојим довијека. 13. Благословен Бог Израиљев од вијека до вијека! Амин, амин. |
В конец, в разум сынов Кореовых, псалом Давиду, не надписан у еврей, 41.
| 1. Имже образом желает елень на источники водныя, сице желает душа моя к Тебе, Боже. 2. Возжада душа моя к Богу Крепкому, Живому: когда прииду и явлюся лицу Божию? 3. Быша слезы моя мне хлеб день и нощь, внегда глаголатися мне на всяк день: где есть Бог твой? 4. Сия помянух и излиях на мя душу мою, яко пройду в место селения дивна, даже до дому Божия, во гласе радования и исповедания шума празднующаго. 5. Вскую прискорбна еси, душе моя? И вскую смущаеши мя? Уповай на Бога, яко исповемся Ему, спасение лица моего, и Бог мой. 6. Ко мне самому душа моя смятеся: сего ради помянух Тя от земли Иордански и Ермониимски, от горы малыя. 7. Бездна бездну призывает во гласе хлябий Твоих, вся высоты Твоя и волны Твоя на мне преидоша. 8. В день заповесть Господь милость Свою, и нощию песнь Его от мене, молитва Богу живота моего. 9. Реку Богу: Заступник мой еси, почто мя забыл еси? И вскую сетуя хожду, внегда оскорбляет враг? 10. Внегда сокрушатися костем моим, поношаху ми врази мои, внегда глаголати им мне на всяк день: где есть Бог твой? 11. Вскую прискорбна еси, душе моя? И вскую смущаеши мя? Уповай на Бога, яко исповемся Ему, спасение лица моего, и Бог мой. | 1. Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже! 2. Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему? 3. Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: гдје је Бог твој? 4. Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства, ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше. 5. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега. 6. Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој. 7. Бездана бездану дозивље гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише. 8. Дању је јављао Господ милост Своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега. 9. Рећи ћу Богу, Граду својему: зашто си ме заборавио? зашто идем сјетан од пакости непријатељеве? 10. Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: гдје ти је Бог? 11. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; Јер ћу Га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега. |
Псалом Давиду, не надписан у еврей, 42.
1. Суди ми, Боже, и разсуди прю мою, от языка непреподобна, от человека неправедна и льстива избави мя. 2. Зане Ты еси, Боже, Крепость моя, вскую отринул мя еси? И вскую сетуя хожду, внегда оскорбляет враг? 3. Посли свет Твой и истину Твою, та мя настависта и введоста мя в гору святую Твою и в селения Твоя. 4. И вниду к жертвеннику Божию, к Богу веселящему юность мою, исповемся Тебе в гуслех, Боже, Боже мой. 5. Вскую прискорбна еси, душе моя? И вскую смущаеши мя? Уповай на Бога, яко исповемся Ему, спасение лица моего, и Бог мой. Слава: | 1. Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човјека неправеднога и лукавога избави ме. 2. Јер си ти Бог крјепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сјетан од пакости непријатељеве? 3. Пошљи видјело Своје и истину Своју, нека ме воде, и изведу на свету гору Твоју и у дворове Твоје. 4. Онда ћу приступити к жртвенику Божијему, к Богу радости и весеља својега, и уз гусле славићу Те, Боже, Боже мој! 5. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега. Слава: |
B конец, сынов Кореовых, в разум, 43.
1. Боже, ушима нашима услышахом, и отцы наши возвестиша нам дело, еже соделал еси во днех их, во днех древних. 2. Рука Твоя языки потреби, и насадил я еси, озлобил еси люди и изгнал еси я. 3. Не бо мечем своим наследиша землю, и мышца их не спасе их, но десница Твоя, и мышца Твоя, и просвещение лица Твоего, яко благоволил еси в них. 4. Ты еси Сам Царь мой и Бог мой, заповедаяй спасения Иаковля. 5. О Тебе враги нашя избодем роги, и о имени Твоем уничижим востающыя на ны. 6. Не на лук бо мой уповаю, и мечь мой не спасет мене. 7. Спасл бо еси нас от стужающих нам, и ненавидящих нас посрамил еси. 8. О Бозе похвалимся весь день и о имени Твоем исповемыся во век. 9. Ныне же отринул еси и посрамил еси нас, и не изыдеши, Боже, в силах наших. 10. Возвратил еси нас вспять при вразех наших, и ненавидящии нас расхищаху себе. 11. Дал еси нас яко овцы, снеди, и во языцех разсеял ны еси. 12. Отдал еси люди Твоя без цены, и не бе множество в восклицаниих наших. 13. Положил еси нас поношение соседом нашым, подражнение и поругание сущым окрест нас. 14. Положил еси нас в притчу во языцех, покиванию главы в людех. 15. Весь день срам мой предо мною есть, и студ лица моего покры мя 16. от гласа поношающаго и оклеветающаго, от лица вражия и изгонящаго. 17. Сия вся приидоша на ны, и не забыхом Тебе, и не неправдовахом в завете Твоем. 18. И не отступи вспять сердце наше, и уклонил еси стези нашя от пути Твоего. 19. Яко смирил еси нас на месте озлобления, и прикры ны сень смертная. 20. Аще забыхом имя Бога нашего и аще воздехом руки нашя к богу чуждему. 21. Не Бог ли взыщет сих? Той бо весть тайная сердца. 22. Зане Тебе ради умерщвляемся весь день, вменихомся яко овцы заколения. 23. Востани, вскую спиши, Господи? Воскресни и не отрини до конца. 24. Вскую лице Твое отвращаеши? Забываеши нищету нашу и скорбь нашу? 25. Яко смирися в персть душа наша, прильпе земли утроба наша. 26. Воскресни, Господи, помози нам и избави нас имене ради Твоего. | 1. Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме. 2. Руком Својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио. 3. Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и свјетлост лица Твојега, јер ти бијаху омиљели. 4. Боже, Царе мој, Ти си Онај исти, пошљи помоћ Јакову! 5. С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас. 6. Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи. 7. Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш. 8. Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довијека. 9. Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом. 10. Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају. 11. Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас. 12. У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене. 13. Дао си нас на подсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас. 14. Начинио си од нас причу у нарôдâ, гледајући нас машу главом туђинци. 15. Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје 16. Од ријечи подсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих. 17. Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завјета Твојега. 18. Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега. 19. Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем, 20. Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к богу туђему, 21. Не би ли Бог изнашао то? Јер он зна тајне у срцу. 22. А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама. 23. Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда. 24. Зашто кријеш лице Своје? заборављаш невољу и муку нашу? 25. Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу. 26. Устани, Помоћи наша, и избави нас ради милости Своје. |
В конец, о изменяемых сыном Кореовым, в разум, песнь о возлюбленнем, 44.
1. Отрыгну сердце мое слово благо, глаголю аз дела моя цареви: язык мой трость книжника скорописца. 2. Красен добротою паче сынов человеческих, излияся благодать во устнах Твоих, сего ради благослови тя Бог во век. 3. Препояши мечь Твой по бедре Твоей, Сильне. Красотою Твоею и добротою Твоею, 4. и наляцы, и успевай, и царствуй истины ради и кротости, и правды, и наставит Тя дивно десница Твоя. 5. Стрелы Твоя изощрены, сильне, людие под Тобою падут в сердцы враг царевых. 6. Престол Твой, Боже, в век века: жезл правости, жезл Царствия Твоего. 7. Возлюбил еси правду и возненавидел еси беззаконие, сего ради помаза Тя, Боже, Бог Твой елеем радости, паче причастник Твоих. 8. Смирна и стакти и кассиа от риз Твоих, от тяжестей слоновых, из нихже возвеселиша Тя. 9. Дщери царей в чести Твоей, предста Царица одесную Тебе, в ризах позлащенных одеяна преиспещрена. 10. Слыши, Дщи, и виждь, и приклони ухо Твое, и забуди люди Твоя, и дом отца Твоего. 11. И возжелает Царь доброты Твоея: зане Той есть Господь Твой и поклонишися Ему. 12. И дщи Тирова с дары, лицу Твоему помолятся богатии людстии. 13. Вся слава Дщере Царевы внутрь, рясны златыми одеяна и преиспещрена. 14. Приведутся Царю девы в след Ея, искренния ея приведутся Тебе. 15. Приведутся в веселии и радовании, введутся в храм Царев. 16. Вместо отец твоих быша сынове твои: поставиши я князи по всей земли. 17. Помяну имя Твое во всяком роде и роде. Сего ради людие исповедятся Тебе в век и во век века. | 1. Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: дјело је моје за Цара; језик је мој трска хитрога писара. 2. Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека. 3. Припаши, јуначе, уз бедра своја мач свој, част своју и красоту своју. 4. И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса. 5. Оштре су стријеле Твоје; народи ће пасти под власт Твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех. 6 Пријесто је Твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је Царства Твојега скиптар правице. 7. Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза Те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 8. Све хаљине Твоје миришу смирном, алојем и касијом. Који живе у дворима од Минијске слонове кости, оне Те веселе. 9. Царске кћери дворе те; с десне Ти стране стоји царица у Офирском злату. 10. Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега. 11. И Цару ће омиљети љепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони. 12. Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити. 13. Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена. 14. У везеној хаљини воде је к Цару; за њом воде к теби дјевојке, друге њезине. 15. Воде их весело и радосно, улазе у двор Царев. 16. Мјесто отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи. 17. Учинићу да се не заборавља име Твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека. |
В конец, о сынех Кореовых, о тайных, псалом 45.
1. Бог нам Прибежище и Сила, Помощник в скорбех, обретших ны зело. 2. Сего ради не убоимся, внегда смущается земля и прелагаются горы в сердца морская. 3. Возшумеша и смятошася воды их, смятошася горы крепостию Его. 4. Речная устремления веселят град Божий: освятил есть селение Свое Вышний. 5. Бог посреде его, и не подвижится: поможет ему Бог утро заутра. 6. Смятошася языцы, уклонишася царствия: даде глас Свой Вышний, подвижеся земля. 7. Господь сил с нами, Заступник наш Бог Иаковль. 8. Приидите и видите дела Божия, яже положи чудеса на земли: 9. отъемля брани до конец земли, лук сокрушит и сломит оружие, и щиты сожжет огнем. 10. Упразднитеся и разумейте, яко Аз есмь Бог: вознесуся во языцех, вознесуся на земли. 11. Господь сил с нами, Заступник наш Бог Иаковль. Слава: | 1. Бог нам је Уточиште и Сила, Помоћник, Који се у невољама брзо налази. 2. Зато се нећемо бојати, да би се земља помјестила, и горе се превалиле у срце морима. 3. Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њиховијех; 4. Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњега. 5. Бог је усред њега, неће се помјестити, Бог му помаже од зоре. 6. Узбучаше народи, задрмаше се царства; али Он пусти глас Свој и земља се растапаше. 7. Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев. 8. Ходите и видите дјела Господа, Који учини чудеса на земљи, 9. Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем. 10. Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи. 11. Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев. Слава: |
По 6-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 3:
Хвалу приношу Ти, Господи, прегрешения моя вся возвещаю Ти, Боже, обратив помилуй мя.
Слава: Спаси мя, Боже мой, якоже иногда мытаря спасл еси, и блудницы слез не презревый, и мое воздыхание приими, Спасе мой, и спаси мя.
И ныне: Рабски ныне притекаю к покрову Твоему, Пренепорочная: избави мя, Богородительнице, слияния страстей, яко безстрастия Виновнаго Рождшая.
Господи, помилуй (40) и молитва:
Благодарим Тя, Господи Боже наш, о всех благодеяниих Твоих, яже от перваго возраста до настоящаго в нас, недостойных, бывших, о ихже вемы и не вемы, о явленных и неявленных, иже делом бывших, и словом: возлюбивый нас, якоже и Единороднаго Твоего Сына о нас дати изволивый. Сподоби и нас достойны быти Твоея любве. Даждь словом Твоим мудрость и страхом Твоим вдохни крепость от Твоея силы, и аще что хотяще или не хотяще согрешихом, прости, и не вмени и сохрани душу нашу святу, и представи ю Твоему Престолу, совесть имущу чисту, и конец достоин человеколюбия Твоего. И помяни, Господи, всех призывающих имя Твое во истине: помяни всех, блага или сопротивная нам хотящих: вси бо человецы есмы, и всуе всяк человек. Темже молимся Тебе, Господи: подаждь нам Твоего благоутробия велию милость.
