20. јануар 2009.

Псалтир, Катизма 2




КАФИСМА ВТОРАЯ


В конец, о тайных сына, псалом Давиду, 9.


1. Исповемся Тебе, Господи, всем сердцем моим, повем вся чудеса Твоя.
2. Возвеселюся и возрадуюся о Тебе, пою имени Твоему, Вышний.
3. Внегда возвратитися врагу моему вспять, изнемогут и погибнут от лица Твоего.
4. Яко сотворил еси суд мой, и прю мою, сел еси на Престоле, судяй правду.
5. Запретил еси языком, и погибе нечестивый, имя его потребил еси в век и во век века.
6. Врагу оскудеша оружия в конец, и грады разрушил еси, погибе память его с шумом.
7. И Господь во век пребывает, уготова на суд Престол Свой,
8. и Той судити имать вселенней в правду, судити имать людем в правоте.
9. И бысть Господь прибежище убогому, помощник во благовремениих, в скорбех.
10. И да уповают на Тя знающии имя Твое, яко не оставил еси взыскающих Тя, Господи.
11. Пойте Господеви, живущему в Сионе, возвестите во языцех начинания Его.
12. Яко взыскаяй крови их помяну, не забы звания убогих.
13. Помилуй мя, Господи, виждь смирение мое от враг моих, возносяй мя от врат смертных.
14. Яко да возвещу вся хвалы Твоя во вратех дщере Сиони, возрадуемся о спасении Твоем.
15. Углебоша языцы в пагубе, юже сотвориша, в сети сей, юже скрыша, увязе нога их.
16. Знаемь есть Господь судьбы творяй, в делех руку Своею увязе грешник.
17. Да возвратятся грешницы во ад, вси языцы забывающии Бога.
18. Яко не до конца забвен будет нищий, терпение убогих не погибнет до конца.
19. Воскресни, Господи, да не крепится человек, да судятся языцы пред Тобою.
20. Постави, Господи, законоположителя над ними, да разумеют языцы, яко человецы суть.
21. Вскую, Господи, отстоя далече, презираеши во благовремениих, в скорбех?
22. Внегда гордитися нечестивому, возгарается нищий, увязают в советех, яже помышляют.
23. Яко хвалимь есть грешный в похотех души своея, и обидяй благословимь есть.
24. Раздражи Господа грешный, по множеству гнева своего не взыщет: несть Бога пред ним.
25. Оскверняются путие его на всякое время, отъемлются судьбы Твоя от лица его: всеми враги своими обладает.
26. Рече бо в сердце своем: не подвижуся от рода в род без зла.
27. Егоже клятвы уста его полна суть, и горести и льсти, под языком его труд и болезнь.
28. Приседит в ловительстве с богатыми в тайных, еже убити неповиннаго, очи его на нищаго призираете.
29. Ловит в тайне, яко лев во ограде своей, ло вит, еже восхитити нищаго, восхитити нищаго, внегда привлещи и в сети своей.
30. Смирит его, преклонится и падет, внегда ему обладати убогими.
31. Рече бо в сердце своем: забы Бог, отврати лице Свое, да не видит до конца.
32. Воскресни, Господи, Боже мой, да вознесется рука Твоя, не забуди убогих Твоих до конца.
33. Чесо ради прогнева нечестивый Бога? Рече бо в сердце своем: не взыщет.
34. Видиши, яко Ты болезнь и ярость сматряеши, да предан будет в руце Твои, Тебе оставлен есть нищий, сиру Ты буди Помощник.
35. Сокруши мышцу грешному и лукавому, взыщется грех его и не обрящется.
36. Господь Царь во век и в век века, погибнете языцы от земли Его.
37. Желание убогих услышал еси, Господи, уготованию сердца их внят ухо Твое.
38. Суди сиру и смиренну, да не приложит ктому величатися человек на земли.















1. Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса Твоја.
2. Радујем се и веселим се о Теби, пјевам имену Твојему, Вишњи!
3. Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твојега;
4. Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, Судија праведни.
5. Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им сатро довијека, засвагда.
6. Непријатељу неста мачева сасвијем; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7. Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто Свој.
8. Он ће судити васиономе свијету по правди, судиће народима право.
9. Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10. У тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш онијех који Те траже, Господе!
11. Појте Господу, Који живи на Сиону; казујте народу дјела Његова;
12. Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.
13. Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртнијех,
14. Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15. Попадаше народи у јаму, коју су искoпали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова.
16. Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник.
17. Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18. Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.
19. Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред Тобом.
20. Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи.
21. Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
22. С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници.
23. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
24. Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовијем.
25. Свагда су путови његови криви; за судове Твоје не зна; на неријатеље своје неће ни да гледа.
26. У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда.
27. Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао.
28. Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
29. Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши у мрежу своју.
30. Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
31. Каже у срцу своме: „Бог је заборавио, окренуо је лице Своје, неће видјети нигда."
32. Устани, Господе! дигни руку Своју, не заборави невољнијех.
33. Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видјети?
34. Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник.
35. Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова.
36. Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове.
37. Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
38. Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.



В конец, псалом Давиду, 10.

1. На Господа уповах, како речете души моей: превитай по горам, яко птица?
2. Яко се грешницы налякоша лук, уготоваша стрелы в туле, состреляти во мраце правыя сердцем.
3. Зане яже Ты совершил еси, они разрушиша, праведник же что сотвори?
4. Господь во храме святем Своем. Господь, на Небеси Престол Его, очи Его на нищаго призираете, вежди Его испытаете сыны человеческия.
5. Господь испытает праведнаго и нечестиваго, любяй же неправду ненавидит свою душу.
6. Одождит на грешники сети, огнь и жупел, и дух бурен, часть чаши их.
7. Яко праведен Господь, и правды возлюби, правоты виде лице Его.
Слава:




1. У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: „лети у гору као птица;
2. Јер ево грјешници натегоше лук, запеше стријелу своју за тетиву, да из мрака стријељају праве срцем.
3. Кад су раскопани темељи, шта ће чинити праведник?"
4. Господ је у светом двору Свом, пријесто је Господњи на небесима; очи Његове гледају; вјеђе Његове испитују синове човјечије.
5. Господ испитује праведнога; а безбожнога и којему је мило чинити зло ненавиди душа Његова.
6. Пустиће на безбожнике дажд од живога угљевља, огња и сумпора; и огњени вјетар биће им дио из чаше;
7. Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видјети праведници.
Слава:


В конец о осмей, псалом Давиду, 11.


1. Спаси мя, Господи, яко оскуде преподобный, яко умалишася истины от сынов человеческих.
2. Суетная глагола кийждо ко искреннему своему: устне льстивыя в сердце, и в сердце глаголаша злая.
3. Потребит Господь вся устне льстивыя, язык велеречивый.
4. Рекшыя: язык наш возвеличим, устны нашя при нас суть, кто нам Господь есть?
5. Страсти ради нищих и воздыхания убогих, ныне воскресну, глаголет Господь, положуся во спасение, не обинюся о нем.
6. Словеса Господня, словеса чиста, сребро разжжено, искушено земли, очищено седмерицею.
7. Ты, Господи, сохраниши ны и соблюдеши ны от рода сего и во век.
8. Окрест нечестивии ходят: по высоте Твоей умножил еси сыны человеческия.
1. Помагај, Господе; јер неста светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечијим.
2. Лаж говоре један другоме, уснама лажљивијем говоре из срца дволична.
3. Истријебиће Господ сва уста лажљива, језик величави,
4. Људе, који говоре: језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?
5. Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити онога коме злобе.
6. Ријечи су Господње ријечи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.
7. Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овога довијека.
8. Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човјечији.


В конец, псалом Давиду, 12.

1. Доколе, Господи, забудеши мя до конца? Доколе отвращаеши лице Твое от мене?
2. Доколе положу советы в души моей, болезни в сердце моем день и нощь? Доколе вознесется враг мой на мя?
3. Призри, услыши мя, Господи, Боже мой, просвети очи мои, да не когда усну в смерть,
4. да не когда речет враг мой: укрепихся на него. Стужающии ми возрадуются, аще подвижуся.
5. Аз же на милость Твою уповах. Возрадуется сердце мое о спасении Твоем,
6. воспою Господеви, Благодеявшему мне, и пою имени Господа Вышняго.




1. Докле ћеш ме, Господе, сасвијем заборављати? докле ћеш одвраћати лице Своје од мене?
2. Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?
3. Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просвијетли очи моје да не заспим на смрт.
4. Да не рече непријатељ мој: надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.
5. А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.
6. Пјеваћу Господу, који ми добро чини.



В конец, псалом Давиду, 13.

1. Рече безумен в сердце своем: несть Бог. Растлеша и омерзишася в начинаниих: несть творяй благостыню.
2. Господь с Небесе приниче на сыны человеческия, видети, аще есть разумеваяй или взыскаяй Бога.
3. Вси уклонишася, вкупе неключими быша: несть творяй благостыню, несть до единаго.
4. Ни ли уразумеют вси делающии беззаконие, снедающии люди моя в снедь хлеба? Господа не призваша.
5. Тамо убояшася страха, идеже не бе страх, яко Господь в роде праведных.
6. Совет нищаго посрамисте, Господь же упование его есть.
7. Кто даст от Сиона спасение Израилево? Внегда возвратит Господь пленение людей Своих, возрадуется Иаков и возвеселится Израиль.
Слава:




1. Рече безумник у срцу својем: нема Бога; неваљали су, гадна су дјела њихова; нема никога добро да твори.
2. Господ погледа с неба на синове човјечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.
3. Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ниједнога.
4. Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, не призивају Господа?
5. Ондје ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.
6. Смијете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.
7. Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ Свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.
Слава:


В конец, псалом Давиду, 14.

1. Господи, кто обитает в жилищи Твоем? Или кто вселится во святую гору Твою?
2. Ходяй непорочен и делаяй правду, глаголяй истину в сердце своем.
3. Иже не ульсти языком своим и не сотвори искреннему своему зла, и поношения не прият на ближния своя.
4. Уничижен есть пред ним лукавнуяй, боящыя же ся Господа славит, кленыйся искреннему своему и не отметаяйся.
5. Сребра своего не даде в лихву и мзды на неповинных не прият. Творяй сия не подвижится во век.



1. Господе! ко може сједјети у сјеници Твојој? ко може наставати на светој гори Твојој?
2. Ко ходи без мане, твори правду и говори истину из срца својега;
3. Ко не опада језиком својим, не чини другоме зла, и не ружи ближњега својега;
4. Ко не гледа онога кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче;
5. Ко не даје сребра својега на добит, и не прима мита на правога. Ко овако ради, неће посрнути довијека.



Столпописание Давиду, 15.

1. Сохрани мя, Господи, яко на Тя уповах.
2. Pex Господеви: Господь мой еси Ты, яко благих моих не требуеши.
3. Святым, иже суть на земли Его, удиви Господь вся хотения Своя в них.
4. Умножишася немощи их, по сих ускориша: не соберу соборы их от кровей, ни помяну же имен их устнама моима.
5. Господь часть достояния моего и чаши моея, Ты еси устрояяй достояние мое мне.
6. Ужя нападоша ми в державных моих, ибо достояние мое державно есть мне.
7. Благословлю Господа, вразумившаго мя, еще же и до нощи наказаша мя утробы моя.
8. Предзрех Господа предо мною выну, яко одесную мене есть, да не подвижуся.
9. Сего ради возвеселися сердце мое и возрадовася язык мой, еще же и плоть моя вселится на уповании.
10. Яко не оставиши душу мою во аде, ниже даси преподобному Твоему видети истления.
11. Сказал ми еси пути живота, исполниши мя веселия с лицем Твоим, красота в деснице Твоей в конец.





1. Чувај ме, Боже: јер се у Тебе уздам.
2. Рекох Господу: ти си Господ мој, немам добра осим Тебе.
3. У Светима који су на земљи и у великима сва је утјеха моја.
4. Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу љевати крвавих наљева, нити ћу метати имена њихових у уста своја.
5. Господ је мој дио нашљедства и чаше; Ти подижеш достојање моје.
6. Уже ми је захватило прекрасна мјеста, и дио ми је мој мио.
7. Благосиљам Господа, Који ме уразумљује; тому ме и ноћу учи што је у мени.
8. Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем.
9. Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тијело моје смирити у уздању;
10. Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац Твој види трухлост.
11. Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утјеха у десници Твојој довијека.








Молитва Давиду, 16.

1. Услыши, Господи, правду мою, вонми молению моему, внуши молитву мою не во устнах льстивых.
2. От лица Твоего судьба моя изыдет, очи мои да видита правоты.
3. Искусил еси сердце мое, посетил еси нощию, искусил мя еси, и не обретеся во мне неправда.
4. Яко да не возглаголют уста моя дел человеческих, за словеса устен Твоих аз сохраних пути жестоки.
5. Соверши стопы моя во стезях Твоих, да не подвижутся стопы моя.
6. Аз воззвах, яко услышал мя еси, Боже, приклони ухо Твое мне и услыши глаголы моя.
7. Удиви милости Твоя, спасаяй уповающыя на Тя от противящихся деснице Твоей.
8. Сохрани мя, Господи, яко зеницу ока, в крове крилу Твоею покрыеши мя.
9. От лица нечестивых, острастших мя, врази мои душу мою одержаша.
10. Тук свой затвориша, уста их глаголаша гордыню.
11. Изгонящии мя ныне обыдоша мя, очи Свои возложиша уклонити на землю.
12. Объяша мя яко лев готов на лов, и яко скимен обитаяй в тайных.
13. Воскресни, Господи, предвари я, и запни им, избави душу мою от нечестиваго,
14. оружие Твое от враг руки Твоея. Господи, от малых от земли раздели я в животе их, и сокровенных Твоих исполнися чрево их, насытишася сынов, и оставиша останки младенцем своим.
15. Аз же правдою явлюся лицу Твоему, насыщуся, внегда явити ми ся славе Твоей.
Слава:

1. Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех.
2. Од лица Твојега нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3. Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4. Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста Твојих држим се путева оштрих.
5. Утврди стопе моје на стазама Својим да не залазе кораци моји.
6. Тебе призивљем, јер ћеш ме услишити, Боже! пригни к мени ухо Своје, и чуј ријечи моје.
7. Покажи дивну милост Своју, који избављаш оне који се у Тебе уздају од онијех који се противе десници Твојој.
8. Чувај ме као зјеницу ока: сјеном крила Својих заклони ме
9. Од безбожника који на ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10. Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11. Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12. Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који сједи у потаји.
13. Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем Својим од безбожника.
14. Руком Својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци.
15. А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Слава:



По 2-й кафисме, Трисвятое.

Таже тропари, глас 2:
Аз сый древо неплодное, Господи, умиления плода не ношу отнюдь и посечения страшуся, и огня онаго боюся негасимаго. Темже Тя молю: прежде оныя нужды обрати и спаси мя. Яко волны морския, на мя восташа беззакония моя, яко кораблец в пучине, аз един обуреваюся от прегрешений многих, но в тихое пристанище настави мя, Господи, покаянием и спаси мя.

Слава: Помилуй мя, рече Давид, и аз Тебе зову: согреших, Спасе, грехи моя очистив покаянием, помилуй мя.

И ныне: Предстательство теплое христиан, Сына Твоего моли, Богородице, всякаго злодейства и лютости избавити нас ратника, и дати прощение нам, о нихже со грешихом, милосердия ради щедрот, Твоими молитвами, Мати Дево.


Господи, помилуй (40) и молитва:
Владыко Вседержителю, Отче Господа нашего Иисуса Христа, Единороднаго Твоего Сына, даждь ми тело нескверное, сердце чистое, ум бодр, разум незаблудный,Духа Святаго нашествие, к стяжанию и довольству истины во Христе Твоем: с Нимже Тебе слава подобает, честь и поклонение, со Святым Духом ныне и присно, и во веки веков, аминь.