КАФИСМА ОСМАЯ
В конец, о людех, от святых удаленых, Давиду в столпописание, внегда удержаша и иноплеменницы в Гефе, псалом 55.
| 1. Помилуй мя, Боже, яко попра мя человек, весь день боря стужи ми. 2. Попраша мя врази мои весь день, яко мнози борющии мя с высоты. 3. В день не убоюся, аз же уповаю на Тя. 4. О Бозе похвалю словеса моя, на Бога уповах, не убоюся, что сотворит мне плоть? 5. Весь день словес моих гнушахуся, на мя вся помышления их на зло. 6. Вселятся и скрыют, тии пяту мою сохранят, якоже потерпеша душу мою. 7. Ни о чесомже отринеши я, гневом люди низведеши. 8. Бoже, живот мой возвестих Тебе, положил еси слезы моя пред Тобою, яко и во обетовании Твоем. 9. Да возвратятся врази мои вспять, воньже аше день призову Тя, се познах, яко Бог мой еси Ты. 10. О Бозе похвалю глагол, о Господе похвалю слово. 11. На Бога уповах, не убоюся, что сотворит мне человек? 12. Во мне, Боже, молитвы, яже воздам хвалы Твоея, 13. яко избавил еси душу мою от смерти, очи мои от слез, и нозе мои от поползновения, благоугожду пред Господем во свете живых. | 1. Смилуј се на ме, Боже, јер човјек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притјешњује. 2. Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло. 3. Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам. 4. Богом се хвалим за ријеч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тијело? 5. Сваки дан изврћу ријечи моје; што год мисле, све мени о злу. 6. Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојима; јер траже душу моју. 7. Код оваке злоће избави од њих, у гњеву обори народе, Боже. 8. У Тебе је избројено моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој. 9. Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивљем; по том знам да је Бог са мном. 10. Богом се хвалим за ријеч Његову, Господом се хвалим за ријеч Његову. 11. У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човјек? 12. Теби сам се, Боже, завјетовао; Тебе ћу хвалити; 13. Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у свјетлости живијех. |
В конец, да не растлиши, Давиду в столпописание, внегда ему отбегати от лица Саулова в пещеру, 56.
| 1. Помилуй мя, Боже, помилуй мя, яко на Тя упова душа моя, и на сень крилу Твоею надеюся, дондеже прейдет беззаконие. 2. Воззову к Богу Вышнему, Богу, благодеявшему мне. 3. Посла с Небесе и спасе мя, даде в поношение попирающыя мя, посла Бог милость Свою и истину Свою, 4. и избави душу мою от среды скимнов. Поспах смущен, сынове человечестии, зубы их оружия и стрелы, и язык их меч остр. 5. Вознесися на Небеса, Боже, и по всей земли слава Твоя. 6. Сеть уготоваша ногам моим и слякоша душу мою, ископаша пред лицем моим яму и впадоша в ню. 7. Готово сердце мое, Боже, готово сердце мое, воспою и пою во славе моей. 8. Востани слава моя, востани псалтирю и гусли, востану рано. 9. Исповемся Тебе в людех, Господи, воспою Тебе во языцех, 10. яко возвеличися до Небес милость Твоя, и даже до облак истина Твоя. 11. Вознесися на Небеса, Боже, и по всей земли слава Твоя. | 1. Помилуј ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сјен крила Твојих склањам се док не прођу невоље. 2. Призивам Бога Вишњега, Бога, Који ми добро чини; 3. Да пошље с неба и сачува ме, да посрами онога који тражи да ме прождре; да пошље Бог милост Своју и истину Своју. 4. Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов језик мач оштар. 5. Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја! 6. Метнуше замку ногама мојима, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу. 7. Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; пјеваћу Те и славићу. 8. Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано. 9. Хвалићу Господа по народима, пјеваћу Ти по племенима. 10. Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облâкâ. 11. Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја! |
В конец, да не растлиши, Давиду в столпописание, 57.
| 1. Аще воистинну убо правду глаголете, правая судите, сынове человечестии. 2. Ибо в сердце беззаконие делаете на земли, неправду руки ваша сплетают. 3. Очуждишася грешницы от ложесн, заблудиша от чрева, глаголаша лжу. 4. Ярость их по подобию змиину, яко аспида глуха и затыкающаго уши свои, 5. иже не услышит гласа обавающих, обаваемь обавается от премудра. 6. Бог сокрушит зубы их во устех их, членовныя львов сокрушил есть Господь. 7. Уничижатся яко вода мимотекущая, напряжет лук свой, дондеже изнемогут. 8. Яко воск растаяв отъимутся, паде огнь на них и не видеша солнца. 9. Прежде еже разумети терния вашего рамна, яко живы, яко во гневе пожрет я. 10. Возвеселится праведник, егда увидит отмщение, руце свои умыет в крови грешника. 11. И речет человек: аще убо есть плод праведнику, убо есть Бог судя им на земли. Слава: | 1. Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човјечији? 2. Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мјерила злочинства руку својих на земљи. 3. Од самога рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж. 4. У њима је јед као јед змијињи, као глухе аспиде, која затискује ухо своје, 5. Која не чује гласа бајачу, врачару, вјешту у врачању. 6. Боже! поломи им зубе у устима њиховијем; разбиј чељусти лавовима, Господе! 7. Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стријеле, нека буду као сломљене. 8. Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дијете, које жена побаци, нека не виде сунца. 9. Прије него котлови ваши осјете топлоту од потпаљена трња, и сирово и нагорјело нека разнесе вихор. 10. Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој. 11. И рећи ће људи: заиста има плода праведнику! заиста је Бог судија на земљи! Слава: |
В конец, да не растлиши, Давиду в столпописание, внегда посла Саул, и стреже дом его, еже умервити его, 58.
| 1. Изми мя от враг моих, Боже, и от востающих на мя избави мя. 2. Избави мя от делающих беззаконие и от муж кровей спаси мя. 3. Яко се уловиша душу мою, нападоша на мя крепцыи, ниже беззаконие мое, ниже грех мой, Господи. 4. Без беззакония текох и исправих, востани в сретение мое и виждь. 5. И ты, Господи Боже сил, Боже Израилев, вонми посетити вся языки, да не ущедриши вся делающыя беззаконие. 6. Возвратятся на вечер и взалчут, яко пес, и обыдут град. 7. Се тии отвещают усты своими, и меч во устнах их, яко кто слыша? 8. И Ты, Господи, посмеешися им, уничижиши вся языки. 9. Державу мою к Тебе сохраню, яко Ты, Боже, Заступник мой еси. 10. Бог мой, милость Его предварит мя, Бог мой, явит мне на вразех моих. 11. Не убий их, да не когда забудут закон Твой, расточи я силою Твоею и низведи я, Защитниче мой, Господи. 12. Грех уст их, слово устен их, и яти да будут в гордыни своей, и от клятвы и лжи возвестятся в кончине. 13. Во гневе кончины, и не будут и уведят, яко Бог владычествует Иаковом и концы земли. 14. Возвратятся на вечер, и взалчут, яко пес, и обыдут град. 15. Тии разыдутся ясти. Аще ли же не насытятся, и поропщут. 16. Аз же воспою силу Твою и возрадуюся заутра о милости Твоей, яко был еси Заступник мой и Прибежище мое в день скорби моея. 17. Помощник мой еси, Тебе пою: яко Бог Заступник мой еси, Боже мой, милость моя. | 1. Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од онијех, што устају на ме, заклони ме. 2. Избави ме он онијех који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме. 3. Ево зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без гријеха мојега, Господе. 4. Без кривице моје стјечу се и оружају се; устани за мене, и гледај. 5. Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника. 6. Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града. 7. Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути? 8. Али ти ћеш се, Господе, смијати њима и посрамити све ове народе. 9. Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си ти Бог чувар мој. 10. Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје. 11. Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш, 12. За гријех уста њиховијех; за ријечи језика њихова; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили. 13. Распи у гњеву, распи, да их нема; и нека познаду да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских. 14. Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града. 15. Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе. 16. А ја ћу пјевати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био Одбрана и Уточиште у дан невоље моје. 17. Сило моја! Теби ћу пјевати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог Који ме милује. |
В конец, о изменитися хотящих, в столпописание Давиду, в научение, внегда сожже средоречие Сирийское, и Сирию Совальскую, и возратися Иоав, и порази Едома в дебри Солей дванадесять тысящ,59.
| 1. Боже, отринул ны еси и низложил еси нас, разгневался еси, и ущедрил еси нас. 2. Стрясл еси землю и смутил еси ю, исцели сокрушение ея, яко подвижеся. 3. Показал еси людем Твоим жестокая, напоил еси нас вином умиления. 4. Дал еси боящымся Тебе знамение, еже убежати от лица лука. 5. Яко да избавятся возлюбленнии Твои, спаси десницею Твоею и услыши мя. 6. Бог возглагола во святем своем: возрадуюся и разделю Сикиму, и юдоль жилищ размерю. 7. Мой есть Галаад, и Мой есть Манассий, и Ефрем – крепость главы Моея, Иуда – царь Мой. 8. Моав – коноб упования Моего, на Идумею простру сапог Мой, Мне иноплеменницы покоришася. 9. Кто введет мя во град ограждения? Или кто наставит мя до Идумеи? 10. Не Ты ли, Боже, отринувый нас? И не изыдеши, Боже, в силах наших? 11. Даждь нам помощь от скорби, и суетно спасение человеческо. 12. О Бозе сотворим силу, и Той уничижит стужающыя нам. | 1. Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гњевио си се; поврати нас. 2. Затресао си земљу, и развалио си је; стегни расјелине њезине, јер се њиха. 3. Дао си народу Својему да позна љуту невољу, напојио си нас вина од којега се занесосмо. 4. Подигни заставу за оне који Те се боје, да утекну од лука, 5. Да се избаве мили Твоји. Помози десницом Својом и услиши ме. 6. Бог рече у светињи својој: веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу. 7. Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој, 8. Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу Своју. Пјевај ми, Филистејска земљо! 9. Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома? 10. Зар нећеш Ти, Боже, Који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом? 11. Дај нам помоћ у тјескоби. А обрана је човјечија узалуд. 12. Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше. |
В конец, в песнех, Давиду псалом 60.
| 1. Услыши, Боже, моление мое, вонми молитве моей. 2. От конец земли к Тебе воззвах, внегда уны сердце мое, на камень вознесл мя еси, наставил мя еси. 3. Яко был еси упование мое, столп крепости от лица вражия. 4. Вселюся в селении Твоем во веки, покрыюся в крове крил Твоих. 5. Яко Ты, Боже, услышал еси молитвы моя, дал еси достояние боящымся имене Твоего. 6. Дни на дни царевы приложиши, лета его до дне рода и рода. 7. Пребудет в век пред Богом, милость и истину Его кто взыщет? 8. Тако воспою имени Твоему во веки, воздати ми молитвы моя день от дне. Слава: | 1. Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју, 2. Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, гдје се не могу попети. 3. Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља. 4. Да живим у стану Твом довијека, и починем под кровом крила Твојих. 5. Јер ти, Боже, чујеш завјете моје и дајеш ми достојање онијех који поштују име Твоје. 6. Додај дане к данима царевијем, и године његове продуљи од кољена на кољено. 7. Нека царује довијека пред Богом; заповиједи милости и истини нека га чувају. 8. Тако ћу пјевати имену Твојему свагда, извршујући завјете своје сваки дан. Слава: |
В конец, о Идифуме, псалом Давиду, 61.
| 1. Не Богу ли повинется душа моя? От Того бо спасение мое. 2. Ибо Той Бог мой и Спас мой, Заступник мой, не подвижуся наипаче. 3. Доколе належите на человека? Убиваете вси вы, яко стене преклонене, и оплоту возриновену. 4. Обаче цену мою совещаша отринути, текоша в жажди, усты своими благословляху и сердцем своим кленяху. 5. Обаче Богови повинися, душе моя, яко от Того терпение мое. 6. Ибо Той Бог мой и Спас мой, Заступник мой, не преселюся. 7. О Бозе спасение мое и слава моя, Бог помощи моея, и упование мое на Бога. 8. Уповайте на Него весь сонм людей, излияйте пред Ним сердца ваша, яко Бог Помощник наш. 9. Обаче суетни сынове человечестии, лживи сынове человечестии в мерилех еже неправдовати, тии от суеты вкупе. 10. Не уповайте на неправду и на восхищение не желайте. Богатство аще течет, не прилагайте сердца. 11. Единою глагола Бог, двоя сия слышах, зане держава Божия, 12. и Твоя, Господи, милость, яко Ты воздаси комуждо по делом его. | 1. Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје! 2. Та, он је Град мој и Спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало. 3. Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану. 4. Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну. 5. Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја. 6. Он је Град мој и Спасење моје, Уточиште моје, нећу посрнути. 7. У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу. 8. Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште. 9. Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа. 10. Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ. 11. Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога. 12. У тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем. |
Псалом Давиду, внегда быти ему в пустыни Иудейстеи, 62.
| 1. Боже, Боже мой, к Тебе утренюю, возжада Тебе душа моя, коль множицею Тебе плоть моя, в земли пусте и непроходне, и безводне. 2. Тако во святем явихся Тебе, видети силу Твою и славу Твою. 3. Яко лучши милость Твоя паче живот, устне мои похвалите Тя. 4. Тако благословлю Тя в животе моем, о имени Твоем воздежу руце мои. 5. Яко от тука и масти да исполнится душа моя, и устнама радости восхвалят Тя уста моя. 6. Аще поминах Тя на постели моей, на утренних поучахся в Тя. 7. Яко был еси Помощник мой, и в крове крилу Твоею возрадуюся. 8. Прильпе душа моя по Тебе, мене же прият десница Твоя. 9. Тии же всуе искаша душу мою, внидут в преисподняя земли, 10. предадятся в руки оружия, части лисовом будут. 11. Царь же возвеселится о Бозе, похвалится всяк кленыйся Им, яко заградишася уста глаголющих неправедная. | 1. Боже! ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној. 2. Тако бих Те гледао у светињи, да бих видио силу Твоју и славу Твоју. 3. Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе; 4. Тако бих Те благосиљао за живота свога, у име Твоје подигао бих руке своје. 5. Као салoм и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би Те уста моја. 6. Кад Те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби. 7. Јер си Ти помоћ моја, и у сјену крила Твојих веселим се. 8. Душа се моја прилијепила за Тебе, десница Твоја држи ме. 9. Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу. 10. Изгинуће од мача, и допашће лисицама. 11. А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж. |
| В конец, псалом Давиду, 63. 1. Услыши, Боже, глас мой, внегда молити ми ся к Тебе, от страха вражия изми душу мою. 2. Покрый мя от сонма лукавнующих, от множества делающих неправду. 3. Иже изостриша, яко мечь, языки своя, напрягоша лук свой, вещь горьку, 4. состреляти в тайных непорочна, внезапу состреляют его и не убоятся. 5. Утвердиша себе слово лукавое, поведаша скрыти сеть, реша: кто узрит их? 6. Испыташа беззаконие, исчезоша испытающии испытания, приступит человек, и сердце глубоко, 7. и вознесется Бог. Стрелы младенец быша язвы их, 8. и изнемогоша на ня языцы их. Смутишася вси видящии их, 9. и убояся всяк человек, и возвестиша дела Божия, и творения Его разумеша. 10. Возвеселится праведник о Господе и уповает на Него, и похвалятся вси правии сердцем. Слава: | 1. Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшнога непријатеља сачувај живот мој. 2. Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца, 3. Који наоштрише језик свој као мач, стријељају ријечима, које задају ране, 4. Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се; 5. Утврђују себе у злијем намјерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: ко ће их видјети? 6. Измишљају злочинства и говоре: свршено је! шта ће се радити, смишљено је! А што је унутра и срце у човјека дубоко је. 7. Али ће их Бог поразити; удариће их стријела изненада. 8. Обориће један другога језиком својим. Ко год их види, бјежаће од њих. 9. Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дјело његово. 10. А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су права срца. |
По 8-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропарй, глас 5:
Во глубине мя греха поползшася, треволнение обуревает отчаяния, но предвари, Христе, яко Всесилен, Управителю всех, и ко пристанищу тихому устреми безстрастия, за благоутробие, Спасе, и спаси мя.
Слава: Душе, яже зде привременна, тамо же вечна, зрю судилище, и на Престоле Судию, и трепещу изречения: прочее, душе, обратися, суд непрощаемь.
И ныне: Надежде ненадеемых, Помоще безпомощных, Заступление на Тя уповающих, Святая Владычице Богородице, помощь Твою низпосли нам.
Господи, помилуй (40) и молитва:
Господи Щедрый и Милостивый, Долготерпеливе и Многомилостиве, внуши молитву и вонми гласу моления моего: сотвори со мною знамение во благо, настави мя на путь Твой, еже ходити во истине Твоей, возвесели сердце мое, во еже боятися имене Твоего Святаго, занеже Велий еси, и творяй чудеса. Ты еси Бог Един, и несть подобен Тебе в бозех, Господи, Сильный в милости, и Благий в крепости, во еже помогати и утешати, и спасати вся уповающыя на имя Твое, Отца и Сына и Святаго Духа, ныне и присно, и во веки веков, аминь.
