20. јануар 2009.

Псалтир, Катизма 11




КАФИСМА ПЕРВАЯНАДЕСЯТЬ


Разума Асафу, 77.

1. Внемлите, людие мои, закону моему, приклоните ухо ваше во глаголы уст моих.
2. Отверзу в притчах уста моя, провещаю ганания исперва.
3. Елика слышахом и познахом я, и отцы наши поведаша нам:
4. не утаишася от чад их в род ин, возвешающе хвалы Господни и силы Его, и чудеса Его, яже сотвори.
5. И воздвиже свидение во Иакове, и закон положи во Израили: елика заповеда отцем нашим, сказати я сыновом своим,
6. яко да познает род ин, сынове родящиися, и востанут и поведят я сыновом своим:
7. да положат на Бога упование свое, и не забудут дел Божиих, и заповеди Его взыщут.
8. Да не будут якоже отцы их, род строптив и преогорчеваяй, род иже не исправи сердца своего, и не увери с Богом духа своего.
9. Сынове Ефремли наляцающе и стреляюше луки, возвратишася в день брани:
10. не сохраниша завета Божия, ни в законе Его не восхотеша ходити.
11. И забыша благодеяния Его, и чудеса Его, яже показа им пред отцы их,
12. яже сотвори чудеса в земли Египетстей: на поли Танеосе.
13. Разверзе море, и проведе их, представи воды яко мех.
14. И настави я облаком во дни, и всю нощь просвещением огня.
15. Разверзе камень в пустыни, и напои я яко в бездне мнозе,
16. и изведе воду из камене, и низведе яко реки воды.
17. И приложиша еще согрешати Ему, преогорчиша Вышняго в безводней;
18. и искусиша Бога в сердцах своих, воспросити брашна душам своим.
19. И клеветаша на Бога, и реша: еда возможет Бог уготовати трапезу в пустыни?
20. Понеже порази камень, и потекоша воды, и потоцы наводнишася: еда и хлеб может дати, или уготовати трапезу людем Своим?
21. Сего ради слыша Господь и презре: и огнь возгореся во Иакове, и гнев взыде на Израиля,
22. яко не вероваша Богови, ниже уповаша на спасение Его.
23. И заповеда облаком свыше, и двери небесе отверзе,
24. и одожди им манну ясти, и хлеб небесный даде им.
25. Хлеб ангельский яде человек, брашно посла им до сытости.
26. Воздвиже юг с небесе, и наведе силою Своею лива,
27. и одожди на ня яко прах плоти, и яко песок морский птицы пернаты.
28. И нападоша посреде стана их, окрест жилищ их.
29. И ядоша и насытишася зело, и желание их принесе им.
30. Не лишишася от желания своего: еще брашну сушу во устех их:
31. и гнев Божий взыде на ня, и уби множайшая их, и избранным Израилевым запят.
32. Во всех сих согрешиша еще, и не вероваша чудесем Его.
33. И исчезоша в суете дние их, и лета их со тщанием.
34. Егда убиваше я, тогда взыскаху Его, и обращахуся, и утреневаху к Богу:
35. и помянуша, яко Бог Помощник им есть, и Бог Вышний Избавитель им есть.
36. И возлюбиша Его усты своими, и языком своим солгаша Ему:
37. сердце же их не бе право с Ним, ниже уверишася в завете Его.
38. Тойже есть щедр, и очистит грехи их, и не растлит, и умножит отвратити ярость Свою, и не разжжет всего гнева Своего.
39. И помяну, яко плоть суть, дух ходяй и не обращаяйся.
40. Колькраты преогорчиша Его в пустыни, прогневаша Его в земли безводней?
41. И обратишася, и искусиша Бога, и Святаго Израилева раздражиша,
42. и не помянуша руки Его в день, воньже избави я из руки оскорбляюшаго,
43. якоже положи во Египте знамения своя, и чудеса своя на поли Танеосе,
44. и преложи в кровь реки их, и источники их, яко да не пиют.
45. Посла на ня песия мухи и поядоша я: и жабы, и растли я.
46. И даде рже плоды их, и труды их пругом.
47. Уби градом винограды их, и черничие их сланою,
48. и предаде граду скоты их, и имение их огню.
49. Посла на ня гнев ярости Своея, ярость и гнев и скорбь, послание аггелы лютыми.
50. Путесотвори стезю гневу Своему, и не пощаде от смерти душ их: и скоты их в смерти заключи,
51. и порази всякое первородное в земли Египетстей, начаток всякаго труда их в селениих Хамовых.
52. И воздвиже яко овцы люди Своя, и возведе я яко стадо в пустыни,
53. и настави я на упование, и не убояшася, и враги их покры море.
54. И введе я в гору святыни Своея, гору сию, юже стяжа десница Его.
55. И изгна от лица их языки, и по жребию даде им [землю] ужем жребодаяния, и всели в селениих их колена Израилева.
56. И искусиша и преогорчиша Бога Вышняго, и свидений Его не сохраниша,
57. и отвратишася, и отвергошася, якоже и отцы их, превратишася в лук развращен,
58. и прогневаша Его в холмех своих и во истуканных своих раздражиша Его.
59. Слыша Бог и презре, и уничижи зело Израиля,
60. и отрину скинию Силомскую, селение, еже вселися в человецех.
61. И предаде в плен крепость их, и доброту их в руки врагов,
62. и затвори во оружии люди Своя, и достояние Свое презре.
63. Юношы их пояде огнь, и девы их не осетованы быша;
64. священницы их мечем падоша, и вдовицы их не оплаканы будут.
65. И воста яко спя Господь, яко силен и шумен от вина,
66. и порази враги Своя вспять, поношение вечное даде им.
67. И отрину селение Иосифово, и колено Ефремово не избра,
68. и избра колено Иудово, гору Сионю, юже возлюби,
69. и созда яко единорога святилище Свое, на земли основа и в век.
70. И избра Давида раба Своего, и восприят его от стад овчих.
71. От доилиц поят его пасти Иакова раба Своего и Израиля достояние Свое.
72. И упасе я в незлобии сердца своего, и в разумех руку своею наставил я есть.
Слава:








1. Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих.
2. Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке.
3. Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4. Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5. Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој;
6. Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци
7. Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе;
8. И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим.
9. Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој.
10. Не сачуваше завјета Божијега, и по закону Његову не хтјеше ходити.
11. Заборавише дјела Његова, и чудеса, која им је показао,
12. Како пред оцима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану;
13. Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14. И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем;
15. Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16. Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.
17. Али они још једнако гријешише Њему, и гњевише Вишњега у пустињи.
18. И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19. И викаше на Бога, и рекоше: „може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?
20. Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?"
21. Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља.
22. Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23. Тада заповиједи облацима одозго, и отвори врата небеска,
24. И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.
25. Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости.
26. Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27. И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;
28. Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.
29. И наједоше се и даде им што су жељели.
30. Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,
31. Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32. Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима Његовијем.
33. И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34. Кад их убијаше, онда притјецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35. И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи избавитељ њихов.
36. Ласкаху Му устима својима, и језиком својим лагаху Му.
37. А срце њихово не бјеше Њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету Његову.
38. Али Он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев Свој, и не подизаше све јарости Своје.
39. Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се.
40. Колико Га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи!
41. Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише.
42. Не сјећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43. У који учини у Мисиру знаке Своје и чудеса Своја на пољу Соану;
44. И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45. Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46. Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47. Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48. Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49. Посла на њих огњени гњев Свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела.
50. Равни стазу гњеву Својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.
51. Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем.
52. И поведе народ Свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53. Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54. И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55. Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева.
56. Али они кушаше и срдише Бога Вишњега и уредаба Његовијех не сачуваше.
57. Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58. Увриједише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59. Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома.
60. Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима.
61. И оправи у ропство славу Своју и красоту Своју у руке непријатељеве.
62. И предаде мачу народ Свој, и на достојање своје запламтје се.
63. Младиће Његове једе огањ, и дјевојкама Његовијем не пјеваше сватовских пјесама;
64. Свештеници Његови падаше од мача, и удовице Његове не плакаше.
65. Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66. И поби непријатеље Своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.
67. И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.
68. Него изабра кољено Јудино, гору Сион, која Му омиље.
69. И сагради светињу Своју као горње Своје станове, и као земљу утврди је довијека.
70. И изабра Давида слугу Својега, и узе га од торова овчијих,
71. И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и насљедство Његово, Израиља.
72. И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама.
Слава:



Псалом Асафу, 78.

1. Боже, приидоша языцы в достояние Твое, оскверниша храм святый Твой, положиша Иерусалим яко овощное хранилище,
2. положиша трупия раб Твоих брашно птицам небесным, плоти преподобных Твоих зверем земным.
3. Пролияша кровь их яко воду окрест Иерусалима, и не бе погребаяй.
4. Быхом поношение соседом нашым, подражнение и поругание сущым окрест нас.
5. Доколе, Господи, прогневаешися до конца? Разжжется яко огнь рвение Твое?
6. Пролей гнев Твой на языки не знающыя Тебе, и на царствия, яже имене Твоего не призваша,
7. яко поядоша Иакова, и место его опустошиша.
8. Не помяни наших беззаконий первых: скоро да предварят ны щедроты Твоя, Господи, яко обнищахом зело.
9. Помози нам, Боже, Спасителю наш, славы ради имене Твоего, Господи, избави ны, и очисти грехи нашя имене ради Твоего.
10. Да не когда рекут языцы, где есть Бог их? И да увестся во языцех пред очима нашима отмщение крове раб Твоих пролитыя.
11. Да внидет пред Тя воздыхание окованных, по величию мышцы Твоея снабди сыны умерщвленных.
12. Воздаждь соседом нашым седмерицею в недро их поношение их, имже поносиша Тя, Господи.
13. Мы же, людие Твои и овцы пажити Твоея, исповемыся Тебе, Боже, во век, в род и род возвестим хвалу Твою.


1. Боже! незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2. Трупље слугу Твојих дадоше тицама небескијем да их једу, тијела светаца Твојих звијерима земаљским.
3. Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не бјеше ко да погребе.
4. Постадосмо подсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
5. Докле ћеш се, Господе, једнако гњевити, јарост Твоја горјети као огањ?
6. Излиј гњев Свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу Твојега имена.
7. Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише.
8. Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем Својим, јер смо веома олошали.
9. Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена Својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена Својега.
10. Зашто да говоре незнабошци: гдје је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слугу Твојих!
11. Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице Своје сачувај намијењене смрти.
12. Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
13. А ми народ Твој и овце паше Твоје довијека ћемо Тебе славити и од кољена на кољено казивати хвалу Твоју.









В конец, о изменшихся, свидение Асафу, псалом 79.
1. Пасый Израиля вонми: наставляяй яко овча Иосифа, седяй на Херувимех, явися,
2. пред Ефремом и Beниамином и Манассием, воздвигни силу Твою, и прииди во еже спасти нас.
3. Боже, обрати ны, и просвети лице Твое, и спасемся.
4. Господи Боже сил, доколе гневаешися на молитву раб Твоих?
5. Напитаеши нас хлебом слезным, и напоиши нас слезами в меру.
6. Положил еси нас в пререкание соседом нашым, и врази наши подражниша ны.
7. Господи Боже сил, обрати ны, и просвети лице Твое, и спасемся.
8. Виноград из Египта принесл еси, изгнал еси языки, и насадил еси и.
9. Путесотворил еси пред ним, и насадил еси корения его, и исполни землю.
10. Покры горы сень его, и ветвия его кедры Божия;
11. простре розги его до моря, и даже до рек отрасли его.
12. Вскую низложил еси оплот его, и объимают и вси мимоходящии путем?
13. Озоба и вепрь от дубравы, и уединенный дивий пояде и.
14. Боже сил, обратися убо, и призри с Небесе и виждь, и посети виноград сей,
15. и соверши и, егоже насади десница Твоя, и на сына человеческаго, егоже укрепил еси Себе.
16. Пожжен огнем и раскопан, от запрещения лица Твоего погибнут.
17. Да будет рука Твоя на мужа десницы Твоея, и на сына человеческаго, егоже укрепил еси Себе,
18. и не отступим от Тебе; оживиши ны, и имя Твое призовем.
19. Господи Боже сил, обрати ны, и просвети лице Твое, и спасемся.


1. Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се!
2. Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост Своју, и ходи да нам поможеш.
3. Боже! поврати нас, нека засија лице Твоје да се спасемо!
4. Господе, Боже над војскама! докле ћеш се гњевити кад Те моли народ твој?
5. Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером.
6. Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом.
7. Боже над војскама! поврати нас, нека засија лице твоје да се спасемо!
8. Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га.
9. Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
10. Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији.
11. Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до ријеке.
12. Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
13. Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га.
14. Боже над војскама! обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
15. Сад онај, који је посадила десница Твоја, и сина којега си укријепио Себи!
16. Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа Твојега пропаде.
17. Нека буде рука Твоја над човјеком деснице Твоје, над сином човјечијим којега си утврдио Себи!
18. И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
19. Господе, Боже над војскама! поврати нас, нека засија лице Твоје, да се спасемо!



В конец, о точилех, псалом Асафу, 80.
1. Радуйтеся Богу, Помощнику нашему, воскликните Богу Иаковлю,
2. приимите псалом и дадите тимпан, псалтирь красен с гусльми,
3. вострубите в новомесячии трубою, во благознаменитый день праздника вашего,
4. яко повеление Израилеви есть, и судьба Богу Иаковлю.
5. Свидение во Иосифе положи е, внегда изыти ему от земли Египетския, языка егоже не ведяше услыша.
6. Отъят от бремене хребет его, руце его в коши поработасте.
7. В скорби призвал Мя еси, и избавих тя, услышах тя в тайне бурне, искусих тя на воде пререкания.
8. Слышите, людие Мои, и засвидетельствую вам, Израилю, аще послушаеши Мене.
9. Не будет тебе бог нов , ниже поклонишися богу чуждему.
10. Аз бо есмь Господь Бог твой, Изведый тя от земли Египетския, разшири уста твоя, и исполню я.
11. И не послушаша людие Мои гласа Моего, и Израиль не внят Ми:
12. и отпустих я по начинанием сердец их, пойдут в начинаниих своих.
13. Аще быша людие Мои послушали Мене, Израиль аще бы в пути Моя ходил,
14. ни о чесом же убо враги его смирил бых, и на оскорбляюшыя их возложил бых руку Мою.
15. Врази Господни солгаша ему, и будет время их в век.
16. И напита их от тука пшенична, и от камене меда насыти их.
Слава:







1. Радујте се Богу, Који нам даје крјепост; покликујте Богу Јаковљеву.
2. Подигните пјесме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3. Трубите о мијени у трубу, о уштапу ради празника нашега.
4. Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљева.
5. За свједочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу Мисирску. Језик, којега не знах, чух:
6. "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7. У невољи си Ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8. Слушај, народе Мој, и засвједочићу ти, Израиљу, о кад би Ме послушао:
9. Да не буде у тебе туђега Бога, и Богу страноме немој се клањати.
10. Ја сам Господ, Бог твој, Који сам те извео из земље Мисирске; отвори уста своја, и Ја ћу их напунити.
11. Али не послуша народ Мој гласа Мојега, Израиљ не мари за Ме.
12. И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13. О кад би народ Мој слушао Мене, и синови Израиљеви ходили путевима Мојим!
14. Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15. Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довијека;
16. Најбољом бих пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио њих."
Слава:




Псалом Асафу, 81.

1. Бог ста в сонме богов, посреде же боги разсудит.
2. Доколе судите неправду, и лица грешников приемлете?
3. Судите сиру и убогу, смирена и нища оправдайте.
4. Измите нища и убога, из руки грешничи избавите его.
5. Не познаша, ниже уразумеша, во тьме ходят: да подвижатся вся основания земли.
6. Аз рех: бози есте, и сынове Вышняго вси.
7. Вы же яко человецы умираете, и яко един от князей падаете.
8. Воскресни, Боже, суди земли: яко Ты наследиши во всех языцех.




1. Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:
2. "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?
3. Судите убогоме и сироти, онога кога гоне и ништега правдајте.
4. Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.
5. Не познаше, нити разумјеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.
6. Рекох: богови сте, и синови Вишњега сви.
7. Али ћете као људи помријети, и као сваки кнез пашћете."
8. Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по нашљедству сви народи.




Песнь псалма Асафу, 82.

1. Боже, кто уподобится Тебе? Не премолчи ниже укроти, Боже.
2. Яко се врази Твои возшумеша, и ненавидяшии Тя воздвигоша главу.
3. На люди Твоя лукавноваша волею, и совешаша на святыя Твоя.
4. Реша: приидите и потребим я от язык, и не помянется имя Израилево ктому.
5. Яко совещаша единомышлением вкупе, на Тя завет завещаша:
6. селения Идумейска, и Исмаилите, Моав и Агаряне:
7. Гевал и Аммон и Амалик, иноплеменницы с живущими в Тире,
8. ибо и Ассур прииде с ними, быша в заступление сыновом Лотовым.
9. Сотвори им яко Мадиаму и Сисаре, яко Иавиму в потоце Киссове.
10. Потребишася во Аендоре, быша яко гной земный.
11. Положи князи их, яко Орива и Зива, и Зевеа и Салмана, вся князи их,
12. иже реша: да наследим себе святилише Божие.
13. Боже мой, положи я яко коло, яко трость пред лицем ветра.
14. Яко огнь попаляяй дубравы, яко пламень пожигаяй горы,
15. тако поженеши я бурею Твоею, и гневом Твоим смятеши я.
16. Исполни лица их безчестия, и взыщут имене Твоего, Господи.
17. Да постыдятся и смятутся в век века, и посрамятся и погибнут.
18. И да познают, яко имя Тебе Господь, Ты Един Вышний по всей земли.


1. Боже! немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже!
2. Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3. По народ Твој зло наумише, и договарају се на избране Твоје.
4. Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5. Сложно присташе и супрот Теби вјеру ухватише:
6. Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7. Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8. И Асур удруже се с њима; постадоше мишица синовима Лотовијем.
9. Учини им онако као Мадијаму, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону,
10. Који су истријебљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11. Уради с њима, с кнезовима њиховијем, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховијем као са Зевејем и Салманом.
12. Јер говоре: освојимо насеља Божија.
13. Боже мој! заповиједи нека буду као прах, као пијесак пред вјетром.
14. Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15. Тако их погнај буром Својом и вихором Својим смети их.
16. Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17. Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину!
18. И нека знаду да си Ти, Којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.












В конец, о точилех, сыном Кореовым, псалом 83.
1. Коль возлюбленна селения Твоя, Господи сил!
2. Желает и скончавается душа моя во дворы Господни, сердце мое и плоть моя возрадовастася о Бозе живе.
3. Ибо птица обрете себе храмину, и горлица гнездо себе, идеже положит птенцы своя, олтари Твоя, Господи сил, Царю мой и Боже мой.
4. Блажени живущии в дому Твоем, в веки веков восхвалят Тя.
5. Блажен муж, емуже есть заступление его у Тебе; восхождения в сердце своем положи,
6. во юдоль плачевную, в место еже положи, ибо благословение даст законополагаяй.
7. Пойдут от силы в силу: явится Бог богов в Сионе.
8. Господи Боже сил, услыши молитву мою, внуши, Боже Иаковль.
9. Защитниче наш, виждь, Боже, и призри на лице христа Твоего.
10. Яко лучше день един во дворех Твоих паче тысящ: изволих приметатися в дому Бога моего паче, неже жити ми в селениих грешничих.
11. Яко милость и истину любит Господь, Бог благодать и славу даст, Господь не лишит благих, ходящих незлобием.
12. Господи Боже сил, блажен человек уповаяй на Тя.

1. Како су мили станови твоји, Господе над силама!
2. Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу Живоме.
3. И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара Твојих, Господе над силама, Царе мој и Боже мој!
4. Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без престанка.
5. Благо онима којима је сила у Теби, и којима су у срцу путеви Твоји!
6. Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима.
7. Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.
8. Господе, Боже над силама! услиши молитву моју, Боже Јаковљев!
9. Боже, Браничу наш! сагни се и види лице помазаника Својега!
10. Јер је боље један дан у дворима Твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким.
11. Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра.
12. Господе над силама! благо човјеку, који се у Те узда!



В конец, сыном Кореовым, псалом 84.
1. Благоволил еси, Господи, землю Твою возвратил еси плен Иаковль:
2. оставил еси беззакония людей Твоих, покрыл еси вся грехи их.
3. Укротил еси весь гнев Твой, возвратился еси от гнева ярости Твоея.
4. Возврати нас, Боже спасений наших, и отврати ярость Твою от нас.
5. Еда во веки прогневаешися на ны? Или простреши гнев Твой от рода в род?
6. Боже, Ты обращься оживиши ны, и людие Твои возвеселятся о Тебе.
7. Яви нам, Господи, милость Твою, и спасение Твое даждь нам.
8. Услышу, что речет о мне Господь Бог: яко речет мир на люди Своя, и на преподобныя Своя, и на обращающыя сердца к Нему.
9. Обаче близ боящихся Его спасение Его, вселити славу в землю нашу.
10. Милость и истина сретостеся, правда и мир облобызастася.
11. Истина от земли возсияя и правда с Небесе приниче, ибо
12. Господь даст благость, и земля наша даст плод свой.
13. Правда пред Ним предъидет, и положит в путь стопы своя.
Слава:



1. Смиловао си се, Господе, на земљу Своју, повратио си робље Јаковљево.
2. Простио си неправду народу Својему, покрио си све гријехе његове.
3. Уставио си сву јарост Своју, ублажио жестину гњева Својега.
4. Поврати нас, Боже Спаситељу наш, прекини срдњу Своју на нас.
5. Зар ћеш се довијека гњевити на нас, и протегнути гњев Свој од кољена на кољено?
6. Зар се нећеш повратити и оживити нас, да би се народ Твој радовао о Теби?
7. Покажи нам, Господе, милост Своју, и помоћ Своју дај нам.
8. Да послушам што говори Господ Бог. Он изриче мир народу Својему и свецима Својим, и онима који се обраћају срцем к Њему.
9. Да, близу је онијех који Га се боје помоћ Његова, да би населио славу у земљи нашој!
10. Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.
11. Истина ће никнути из земље и правда ће с неба приникнути.
12. И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.
13. Правда ће пред Њим ићи, и поставиће на пут стопе Своје.
Слава:



По 11-й кафисме, Трисвятое.

Таже тропари, глас 7:
Имущи, душе моя, врачевство покаяния, приступи слезящи, воздыханием вопиющи: Врачу душ и телес, свободи мя, Человеколюбче, от многих согрешений, сопричти мя блуднице, и разбойнику, и мытарю, и даруй ми, Боже, беззаконий моих прощение, и спаси мя.

Слава: Мытареву покаянию не поревновах, и блудницы слез не стяжах: недоумеюся бо от ослепления о таковом исправлении, но Твоим благоутробием спаси мя, Христе Боже, яко Человеколюбец.

И ныне: Богородице Дево Нескверная, Сына Твоего моли с горними силами, прощение прегрешений нам прежде конца даровати и велию милость.


Господи, помилуй (40) и молитва:
Возсияй в сердцах наших, Человеколюбче Господи, Твоего Боговедения нетленный свет, и мысленная наша отверзи очи, во евангельских Твоих проповеданий разумение, вложи в нас и блаженных Твоих заповедей страх, да плотския похоти вся поправше, духовное жительство проидем, вся, яже ко благоугождению Твоему и мудрствующе и деюще. Ты бо еси просвещение душ и телес наших, Христе Боже, и Тебе славу возсылаем, со Безначальным Твоим Отцем и Всесвятым, и Благим, и Животворящим Твоим Духом, ныне и присно, и во веки веков, аминь.