19. јануар 2009.

Псалтир, Катизма 19




КАФИСМА ДЕВЯТАЯНАДЕСЯТЬ



Аллилуиа, 134.

1. Хвалите имя Господне, хвалите, раби Господа,
2. стоящии во храме Господни, во дворех дому Бога нишего.
3. Хвалите Господа, яко Благ Господь, пойте имени Его, яко добро:
4. яко Иакова избра Себе Господь, Израиля в достояние Себе.
5. Яко аз познах, яко Велий Господь, и Господь наш над всеми боги.
6. Вся елика восхоте Господь, сотвори на небеси и на земли, в морях и во всех безднах.
7. Возводя облаки от последних земли, молнии в дождь сотвори, изводяй ветры от сокровищ Своих.
8. Иже порази первенцы Египетския, от человека до скота.
9. Посла знамения и чудеса посреде тебе, Египте, на фараона и на вся рабы его.
10. Иже порази языки многи и изби цари крепки:
11. Сиона, царя Аморрейска, и Ога, царя Васанска, и вся царствия Ханаанска,
12. и даде землю их достояние, достояние Израилю, людем Своим.
13. Господи, имя Твое в век и память Твоя в род и род:
14. яко судити имать Господь людем Своим, и о рабех Своих умолится.
15. Идоли язык, сребро и злато, дела рук человеческих.
16. Уста имут, и не возлаголют, очи имут, и не узрят,
17. уши имут, и не услышат, ниже бо есть дух во устех их.
18. Подобни им да будут творящии я, и вси надеющиися на ня.
19. Доме Израилев, благословите Господа, доме Ааронь, благословите Господа,
20. доме Левиин, благословите Господа. Боящиися Господа, благословите Господа.
21. Благословен Господь от Сиона, живый во Иерусалиме.






1. Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,
2. Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашега.
3. Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену Његову, јер је слатко.
4. Јер Јакова изабра Себи Господ, Израиља за достојање своје.
5. Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свијех богова.
6. Што год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свима безданима.
7. Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи вјетар из стаја његовијех.
8. Он поби првенце у Мисиру од човјека до живинчета.
9. Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свијем слугама његовијем.
10. Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:
11. Сиона, цара Аморејскога и Ога, цара Васанскога, и сва царства Хананска;
12. И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу својему.
13. Господе! име је Твоје вјечно; Господе! спомен је Твој од кољена до кољена.
14. Јер ће судити Господ народу Својему, и на слуге своје смиловаће се.
15. Идоли су незнабожачки сребро и злато, дјело руку човјечијих;
16. Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
17. Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховијем.
18. Какви су они онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
19. Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;
20. Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.
21. Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму!




Аллилуиа, 135.

1. Исповедайтеся Господеви, яко благ, яко в век милость Его.
2. Исповедайтеся Богу богов, яко в век милость Его.
3. Исповедайтеся Господеви господей, яко в век милость Его.
4. Сотворшему чудеса велия Единому, яко в век милость Его.
5. Сотворшему небеса разумом, яко в век милость Его.
6. Утвердившему землю на водах, яко в век милость Его.
7. Сотворшему светила велия Единому, яко в век милость Его.
8. Солнце во область дне, яко в век милость Его.
9. Луну и звезды во область нощи, яко в век милость Его.
10. Поразившему Египта с первенцы его, яко в век милость Его,
11. и изведшему Израиля от среды их, яко в век милость Его.
12. Рукою крепкою и мышцею высокою, яко в век милость Его.
13. Раздельшему Чермное море в разделения, яко в век милость Его.
14. И проведшему Израиля посреде его, яко в век милость Его.
15. И истрясшему фараона и силу его в море Чермное, яко в век милость Его.
16. Проведшему люди Своя в пустыни, яко в век милость Его.
17. Поразившему цари велия, яко в век милость Его,
18. и убившему цари крепкия, яко в век милость Его:
19. Сиона, царя Аморрейска, яко в век милость Его,
20. и Ога, царя Васанска, яко в век милость Его.
21. И давшему землю их достояние, яко в век милость Его.
22. Достояние Израилю, рабу Своему, яко в век милость Его.
23. Яко во смирении нашем помяну ны Господь, яко в век милость Его.
24. И избавил ны есть от врагов наших, яко в век милость Его.
25. Даяй пищу всякой плоти, яко в век милость Его.
26. Исповедайтеся Богу Небесному, яко в век милость Его.






1. Славите Господа, јер је добар; јер је довијека милост Његова;
2. Славите Бога над боговима; јер је довијека милост Његова;
3. Славите господара над господарима; јер је довијека милост Његова;
4. Онога, који један твори чудеса велика; јер је довијека милост Његова;
5. Који је створио небеса премудро; јер је довијека милост Његова;
6. Утврдио земљу на води; јер је довијека милост Његова;
7. Створио велика видјела; јер је довијека милост Његова;
8. Сунце, да управља даном; јер је довијека милост Његова;
9. Мјесец и звијезде, да управљају ноћу; јер је довијека милост Његова;
10. Који поби Мисир у првенцима његовијем; јер је довијека милост његова;
11. Изведе из њега Израиља; јер је довијека милост Његова;
12. Руком крјепком и мишицом подигнутом; јер је довијека милост Његова;
13. Који раздвоји Црвено Море; јер је довијека милост Његова;
14. И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довијека милост Његова;
15. А Фараона и војску његову врже у Море Црвено; јер је довијека милост Његова;
16. Преведе народ свој преко пустиње; јер је довијека милост Његова;
17. Поби цареве велике; јер је довијека милост Његова;
18. И изгуби цареве знатне; јер је довијека милост Његова;
19. Сиона цара Аморејскога; јер је довијека милост Његова;
20. И Ога цара Васанскога; јер је довијека милост Његова;
21. И даде земљу њихову у достојање; јер је довијека милост Његова;
22. У достојање Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост Његова;
23. Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост Његова;
24. И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост Његова;
25 Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост Његова;
26. Славите Бога Небескога; јер је довијека милост Његова.




Давиду Иеремием, 136.

1. На реках Вавилонских, тамо седохом и плакахом, внегда помянути нам Сиона.
2. На вербиих посреде его обесихом органы нашя.
3. Яко тамо вопросиша ны пленшии нас о словесех песней и ведшии нас о пении: воспойте нам от песней Сионских.
4. Како воспоем песнь Господню на земли чуждей?
5. Аще забуду тебе, Иерусалиме, забвена буди десница моя.
6. Прильпни язык мой гортани моему, аще не помяну тебе, аще не предложу Иерусалима, яко в начале веселия моего.
7. Помяни, Господи, сыны Едомския, в день Иерусалимль глаголющыя: истощайте, истощайте до оснований его.
8. Дщи Вавилоня окаянная, блажен иже воздаст тебе воздаяние твое, еже воздала еси нам.
9. Блажен иже имет и разбиет младенцы Твоя о камень.
Слава:






1. На водама Вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2. О врбама сред њега вјешасмо харфе своје.
3. Ондје искаху који нас заробише да пјевамо, и који нас оборише да се веселимо: „пјевајте нам пјесму Сионску."
4. Како ћемо пјевати пјесму Господњу у земљи туђој?
5. Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега.
7. Напомени, Господе, синовима Едомовијем дан Јерусалимски, кад говорише: раскопајте, раскопајте га до темеља.
8. Кћери Вавилонска, крвницо, благо ономе који ти плати за дјело које си нама учинила!
9. Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен.
Слава:








Псалом Давиду, Аггеа и Захарии, 137.
1. Исповемся Тебе, Господи, всем сердцем моим, и пред Ангелы воспою Тебе, яко услышал еси вся глаголы уст моих.
2. Поклонюся ко храму святому Твоему и исповемся имени Твоему о милости Твоей и истине Твоей, яко возвеличил еси над всем имя Твое святое.
3. Воньже аще день призову Тя, скоро услыши мя: умножиши мя в души моей силою Твоею
4. Да исповедятся Тебе, Господи, вси царие земстии, яко услышаша вся глаголы уст Твоих,
5. и да воспоют в путех Господних, яко велия слава Господня,
6. яко Высок Господь, и смиренныя призирает, и высокая издалеча весть.
7. Аще пойду посреде скорби, живиши мя, на гнев враг моих простерл еси руку Твою, и спасе мя десница Твоя.
8. Господь воздаст за мя. Господи, милость Твоя во век, дел руку Твоею не презри.

1. Славим Те, Господе, од свега срца својега, пред боговима пјевам Теби.
2. Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао ријеч Своју.
3. У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.
4. Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују ријечи уста Твојих;
5. И пјеваће путеве Господње, јер је велика слава Господња.
6. Јер је висок Господ, и види нискога, и високога издалека познаје.
7. Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживити; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку Своју и заклониће ме десница Твоја.
8. Господ ће свршити за мене. Господе! милост је Твоја довијека; дјела руку Својих не остављај.







В конец Давиду, псалом Захариин в разсеянии, 138.
1. Господи, искусил мя еси и познал мя еси.
2. Ты познал еси седание мое и востание мое. Ты разумел еси помышления моя издалеча:
3. стезю мою и уже мое Ты еси изследовал, и вся пути моя провидел еси.
4. Яко несть льсти в языце моем: се, Господи, Ты познал еси.
5. Вся последняя и древняя: Ты создал еси мя, и положил еси на мне руку Твою.
6. Удивися разум Твой от мене, утвердися, не возмогу к нему.
7. Камо пойду от Духа Твоего? И от лица Твоего камо бежу?
8. Аще взыду на небо – Ты тамо еси, аще сниду во ад – тамо еси.
9. Аще возму криле мои рано и вселюся в последних моря –
10. и тамо бо рука Твоя наставит мя и удержит мя десница Твоя.
11. И рех: еда тма поперет мя, и нощь просвещение в сладости моей
12. Яко тма не помрачится от Тебе, и нощь, яко день, просветится, яко тма ея, тако и свет ея.
13. Яко Ты создал еси утробы моя, восприял мя еси из чрева матере моея.
14. Исповемся Тебе, яко страшно удивился еси: чудна дела Твоя, и душа моя знает зело.
15. Не утаися кость моя от Тебе, юже сотворил еси в тайне, и состав мой в преисподних земли.
16. Несоделанное мое видесте очи Твои, и в книзе Твоей вси напишутся, во днех созиждутся и никтоже в них.
17. Мне же зело честни быша друзи Твои, Боже, зело утвердишася владычествия их.
18. Изочту их, и паче песка умножатся; востах, и еще есмь с Тобою.
19. Аще избиеши грешники, Боже, мужие кровей, уклонитеся от мене.
20. Яко ревниви есте в помышлениих, приимут в суету грады Твоя.
21. Не ненавидящыя ли Тя, Господи, возненавидех, и о вразех Твоих истаях;
22. Совершенною ненавистию возненавидех я, во враги быша ми.
23. Искуси мя, Боже, и увеждь сердце мое, истяжи мя и разумей стези моя,
24. и виждь, аще путь беззакония во мне, и настави мя на путь вечен.
1. Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2. Ти знаш кад сједем и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3. Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4. Још нема ријечи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5. Састраг и спријед Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку Своју.
6. Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7. Куда бих отишао од духа Твојега, и од лица Твојега куда бих утекао?
8. Да изађем на небо, Ти си ондје. Да сиђем у пакао, ондје си.
9. Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10. И ондје ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11. Да речем: да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видјело око мене.
12. Ни мрак неће замрачити од тебе, и ноћ је свијетла као дан: мрак је као видјело.
13. Јер си Ти створио што је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14. Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела Твоја, и душа моја то зна добро.
15. Ниједна се кост моја није сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16. Заметак мој видјеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забиљежени, кад их још није било ниједнога.
17. Како су ми недокучиве мисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18. Да их бројим, више их је него пијеска. Кад се пробудим, још сам с тобом.
19. Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20. Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21. Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22. Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23. Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај мисли моје.
24. И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни.







В конец, псалом Давиду, 139.

1. Изми мя, Господи, от человека лукава, от мужа неправедна избави мя,
2. иже помыслиша неправду в сердце, весь день ополчаху брани,
3. изостриша язык свой, яко змиин, яд аспидов под устнами их.
4. Сохрани мя, Господи, из руки грешничи, от человек неправедных изми мя, иже помыслиша запяти стопы моя.
5. Скрыша гордии сеть мне, и ужы препяша сеть ногама моима. При стези соблазны положиша ми.
6. Рех Господеви: Бог мои еси Ты, внуши, Господи, глас моления моего.
7. Господи, Господи, сило спасения моего, осенил еси над главою моею в день брани.
8. Не предаждь мене, Господи, от желания моего грешнику: помыслиша на мя, не остави мене, да не когда вознесутся.
9. Глава окружения их, труд устен их покрыет я.
10. Падут на них углия огненная, низложиши я в страстех, и не постоят.
11. Муж язычен не исправится на земли: мужа неправедна злая уловят во истление.
12. Познах, яко сотворит Господь суд нищым и месть убогим.
13. Обаче праведнии исповедятся Имени Твоему, и вселятся правии с лицем Твоим.
Слава:



1. Избави ме, Господе, од човјека злога, сачувај ме од насилника,
2. Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;
3. Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховијем.
4. Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.
5. Охоли ми намјестише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.
6. Рекох Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мојега.
7. Господе, Господе, крјепки Спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!
8. Не дај, Господе, безбожнику што жели, не дај му да докучи што је наумио, да се не узносе.
9. Отров онијех што су око мене, погибао уста њиховијех нека се обрати на њих.
10. Нека падне на њих живо угљевље; нека их он баци у огањ, у пропасти, да не устану.
11. Човјек језичав неће се утврдити на земљи, неправеднога ће злоћа увалити у погибао,
12. Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.
13. Да! праведни ће славити име Твоје, прави ће остати пред лицем Твојим.
Слава:





Псалом Давиду, 140.

1. Господи, воззвах к Тебе, услыши мя: вонми гласу моления моего, внегда воззвати ми к Тебе.
2. Да исправится молитва моя, яко кадило пред Тобою, воздеяние руку моею – жертва вечерняя.
3. Положи, Господи, хранение устом моим, и дверь ограждения о устнах моих.
4. Не уклони сердце мое в словеса лукавствия, непщевати вины о гресех, с человеки делающими беззаконие, и не сочтуся со избранными их.
5. Накажет мя праведник милостию и обличит мя, елей же грешнаго да не намастит главы моея, яко еще и молитва моя во благоволениих их.
6. Пожерты быша при камени судии их: услышатся глаголи мои, яко возмогоша.
7. Яко толща земли проседеся на земли, расточишася кости их при аде.
8. Яко к Тебе, Господи, Господи, очи мои: на Тя уповах, не отыми душу мою.
9. Сохрани мя от сети, юже составиша ми, и от соблазн делающих беззаконие.
10. Падут во мрежу свою грешницы: един есмь аз, дондеже прейду.


1. Господе, вичем к Теби, похити к мени, чуј глас мољења мојега, кад вичем к Теби.
2. Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос вечерњи.
3. Постави, Господе, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих.
4. Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њиховијех.
5. Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6. Расуше се по каменијем врлетима судије њихове, и чуше ријечи моје како су благе.
7. Као кад ко сијече и теше, тако се разлетјеше кости наше до чељусти пакленијех.
8. Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душе моје.
9. Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства онијех, који чине безакоње.
10. Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.




Разума Давиду, внегда быти ему в вертпе молящемуся, 141.

1. Гласом моим ко Господу воззвах, гласом моим ко Господу помолихся.
2. Пролию пред Ним моление мое, печаль мою пред Ним возвещу.
3. Внегда исчезати от мене духу моему: и Ты познал еси стези моя: на пути сем, по немуже хождах, скрыша сеть мне.
4. Смотрях одесную и возглядах, и не бе знаяй мене: погибе бегство от мене, и несть взыскаяй душу мою.
5. Воззвах к Тебе, Господи, рех: Ты еси упование мое, часть моя еси на земли живых.
6. Вонми молению моему, яко смирихся зело, избави мя от гонящих мя, яко укрепишася паче мене.
7. Изведи из темницы душу мою, исповедатися имени Твоему. Мене ждут праведницы, дондеже воздаси мне.

1. Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.
2. Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,
3. Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.
4. Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.
5. Вичем к Теби, Грсподе; велим: Ти си уточиште моје, дио мој на земљи живијех.
6. Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од онијех који ме гоне, јер су јачи од мене.
7. Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.



Псалом Давиду, егда гоняше его Авессалом, сын его, 142.
1. Господи, услыши молитву мою, внуши моление мое во истине Твоей, услыши мя в правде Твоей
2. и не вниди в суд с рабом Твоим, яко не оправдится пред Тобою всяк живый.
3, Яко погна враг душу мою, смирил есть в землю живот мой, посадил мя есть в темных, яко мертвыя века.
4. И уны во мне дух мой, во мне смятеся сердце мое.
5. Помянух дни древния, поучихся во всех делех Твоих, в творениих руку Твоею поучахся.
6. Воздех к Тебе руце мои, душа моя, яко земля безводная Тебе.
7. Скоро услыши мя, Господи, исчезе дух мой, не отврати лица Твоего от мене, и уподоблюся низходящым в ров.
8. Слышану сотвори мне заутра милость Твою, яко на Тя уповах. Скажи мне, Господи, путь воньже пойду, яко к Тебе взях душу мою.
9. Изми мя от враг моих, Господи, к Тебе прибегох.
10. Научи мя творити волю Твою, яко Ты еси Бог мой. Дух Твой Благий наставит мя на землю праву.
11. Имене Твоего ради, Господи, живиши мя, правдою Твоею изведеши от печали душу мою.
12. И милостию Твоею потребиши враги моя и погубиши вся стужающыя души моей, яко аз раб Твой есмь.
Слава:


1. Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини Својој, услиши ме по правди Својој.
2. И не иди на суд са слугом Својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.
3. Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.
4. Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мојега.
5. Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о дјелима руку твојих.
6. Пружам к Теби руке своје; душа је моја као суха земља пред Тобом.
7. Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мојега, немој одвратити лица Својега од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.
8. Рано ми јави милост Своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју.
9. Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к теби притјечем.
10. Научи ме творити вољу Твоју, јер си ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој.
11. Имена ради Својега, Господе, оживи ме, по правди Својој изведи из муке душу моју.
12. И по милости Својој истријеби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга.
Слава:



По 19-й кафисме, Трисвятое.

Таже тропари, глас 7:
Благодаря, славлю Тя, Боже мой, яко всем дал ecи грешником покаяние. Спасе, не посрами мене, егда приидеши судити мiру всему, срамная дела сотворшаго.

Слава: Безмерная Тебе прегрешив и безмерных мучений ожидаю, Боже мой, ущедрив, спаси мя.

И ныне: Ко множеству милости Твоея ныне прибегаю: разреши вериги, Богородице, согрешений моих.


Господи, помилуй (40) и молитва:
Владыко Христе Боже, Иже Страстьми Твоимистрасти моя исцеливый и язвами Твоими язвы моя уврачевавый, даруй мне, много Тебе прегрешившему, слезы умиления, сраствори моему телу от обоняния животворящаго Тела Твоего, и наслади душу мою Твоею Честною Кровию от горести, еюже мя сопротивник напои. Возвыси мой ум к Тебе, долу привлекшийся, и возведи от пропасти погибели, яко не имам покаяния, не имам умиления, не имам слезы утешительныя, возводящия чада ко своему наследию. Омрачихся умом в житейских страстех, не могу воззрети к Тебе в болезни, не могу согретися слезами, яже к Тебе любве, но, Владыко Господи, Иисусе Христе, Сокровище Благих, даруй мне покаяние всецелое, и сердце люботрудное во взыскание Твое, даруй мне благодать Твою, и обнови во мне зраки Твоего образа. Оставих Тя, не остави мене, изыди на взыскание мое, возведи к пажити Твоей, и сопричти мя овцам избраннаго Твоего стада, воспитай мя с ними от злака Божественных Твоих таинств, молитвами Пречистыя Твоея Матере и всех святых Твоих, аминь.