КАФИСМА ЧЕТВЕРТАЯНАДЕСЯТЬ
Молитва нищаго, егда уныет, и пред Господем пролиет моление свое, 101.
| 1. Господи, услыши молитву мою, и вопль мой к Тебе да приидет. 2. Не отврати лица Твоего от мене: воньже аще день скорблю, приклони ко мне ухо Твое: воньже аще день призову Тя, скоро услыши мя. 3. Яко исчезоша яко дым дние мои, и кости моя яко сушило сосхошася. 4. Уязвен бых яко трава, и изсше сердце мое, яко забых снести хлеб мой. 5. От гласа воздыхания моего прильпе кость моя плоти моей. 6. Уподобихся неясыти пустынней, бых яко нощный вран на нырищи. 7. Бдех и бых яко птица особящаяся на зде. 8. Весь день поношаху ми врази мои, и хвалящии мя мною кленяхуся. 9. Зане пепел яко хлеб ядях, и питие мое с плачем растворях. 10. От лица гнева Твоего и ярости Твоея: яко вознес низвергл мя еси. 11. Дние мои яко сень уклонишася, и аз яко сено изсхох. 12. Ты же, Господи, во век пребываеши, и память Твоя в род и род. 13. Ты воскрес ущедриши Сиона, яко время ущедрити его, яко прииде время. 14. Яко благоволиша раби Твои камение его, и персть его ущедрят. 15. И убоятся языцы имене Господня, и вси царие земстии славы Твоея. 16. Яко созиждет Господь Сиона, и явится во славе Своей. 17. Призре на молитву смиренных, и не уничижи моления их. 18. Да напишется сие в род ин, и людие зиждемии восхвалят Господа. 19. Яко приниче с высоты святыя Своея, Господь с Небесе на землю призре, 20. услышати воздыхание окованных, разрешити сыны умерщвленных, 21. возвестити в Сионе Имя Господне, и хвалу Его во Иерусалиме: 22. внегда собратися людем вкупе, и царем, еже работати Господеви. 23. Отвеща ему на пути крепости его: умаление дней моих возвести ми. 24. Не возведи мене в преполовение дней моих: в роде родов лета Твоя. 25. В началех Ты, Господи, землю основал еси, и дела руку Твоею суть Небеса. 26. Та погибнут, Ты же пребываеши: и вся, яко риза обетшают, и яко одежду свиеши я и изменятся. 27. Ты же Тойжде еси, и лета твоя не оскудеют. 28. Сынове раб Твоих вселятся, и семя их во век исправится. | 1. Господе! чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те. 2. Немој одвратити лица Својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо Своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме. 3. Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше. 4. Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој. 5. Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје. 6. Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама. 7. Не спавам, и сједим као птица без друга на крову. 8. Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу. 9. Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама. 10. Од гњева Твојега и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме. 11. Дани су моји као сјен, који пролази, и ја као трава осуших се. 12. А Ти, Господе, остајеш довијека, и спомен Твој од кољена до кољена. 13. Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме; 14. Јер слугама Твојим омиље и камење његово, и прах његов жале. 15. Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе Његове; 16. Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави Својој; 17. Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове. 18. Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа, 19. Што је приникао са свете висине Своје, Господ погледао с неба на земљу, 20. Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне; 21. Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму, 22. Кад се скупе народи и царства да служе Господу. 23. Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје. 24. Рекох: Боже мој! немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од кољена до кољена. 25. Давно си поставио земљу, и небеса су дјело руку Твојих. 26. То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину промијенићеш их и промијениће се. 27. Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи. 28. Синови ће слуга Твојих живјети, и сјеме ће се њихово утврдити пред лицем Твојим. |
| Псалом Давиду, 102. 1. Благослови, душе моя, Господа, и вся внутренняя моя имя святое Его. 2. Благослови, душе моя, Господа, и не забывай всех воздаяний 3. Его, очищающаго вся беззакония твоя, исцеляющаго вся недуги твоя, 4. избавляющаго от истления живот твой, венчающаго тя милостию и щедротами, 5. исполняющаго во благих желание твое: обновится яко орля юность твоя. 6. Творяй милостыни Господь, и судьбу всем обидимым. 7. Сказа пути Своя Моисеови, сыновом Израилевым хотения Своя: 8. Щедр и Милостив Господь, Долготерпелив и Многомилостив. 9. Не до конца прогневается, ниже во век враждует, 10. не по беззаконием нашим сотворил есть нам, ниже по грехом нашым воздал есть нам. 11. Яко по высоте небесней от земли, утвердил есть Господь милость Свою на боявшихся Его. 12. Елико отстоят востоцы от запад, удалил есть от нас беззакония наша. 13. Якоже щедрит отец сыны, ущедри Господь боящихся Его. 14. Яко той позна создание наше, помяну, яко персть есмы. 15. Человек, яко трава дние его, яко цвет сельный, тако оцветет, 16. яко дух пройде в нем, и не будет, и не познает ктому места своего. 17. Милость же Господня от века и до века на боящихся Его, и правда Его на сынех сынов, 18. хранящих завет Его, и помнящих заповеди Его творити я. 19. Господь на Небеси уготова Престол Свой, и Царство Его всеми обладает. 20. Благословите Господа вси Ангели Его, сильнии крепостию, творящии слово Его, услышати глас словес Его. 21. Благословите Господа вся силы Его, слуги Его, творящии волю Его. 22. Благословите Господа вся дела Его, на всяком месте владычества Его, благослови, душе моя. Господа. Слава: | 1. Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово. 2. Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједнога добра што ти је учинио. 3. Он ти прашта све гријехе и исцјељује све болести твоје; 4. Избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу; 5. Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја. 6. Господ твори правду и суд свима којима се криво чини. 7. Показа путеве Своје Мојсију, синовима Израиљевим дјела Своја. 8. Милостив је и добар Господ, спор на гњев и веома благ. 9. Не гњеви се једнако, нити се довијека срди. 10. Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим. 11. Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје. 12. Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша. 13. Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје. 14. Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах. 15. Дани су човјечији као трава; као цвијет у пољу, тако цвјета. 16. Дуне вјетар на њ, и нестане га, нити ће га више познати мјесто његово. 17. Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова, 18. Који држе завјет Његов, и памте заповијести Његове, да их извршују. 19. Господ на небесима постави пријесто Свој, и Царство Његово свијем влада. 20. Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крјепошћу извршујете ријеч Његову слушајући глас ријечи Његове. 21. Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову. 22. Благосиљајте Господа сва дјела Његова, по свијем мјестима владе Његове! Благосиљај, душо моја, Господа! Слава: |
Псалом Давиду, о мирстем бытии, 103.
| 1. Благослови, душе моя, Господа. Господи, Боже мой, возвеличился еси зело. Во исповедание и в велелепоту облеклся еси. 2. Одеяйся светом, яко ризою, простираяй небо, яко кожу. 3. Покрываяй водами превыспренняя Своя, полагаяй облаки на восхождение Свое, ходяй на крилу ветреню. 4. Творяй Ангелы Своя - духи и слуги Своя - пламень огненный. 5. Основаяй землю на тверди ея, не преклонится в век века. 6. Бездна, яко риза, одеяние ея, на горах станут воды. 7. От запрещения Твоего побегнут, от гласа грома Твоего убоятся. 8. Восходят горы и нисходят поля в место, еже основал еси им. 9. Предел положил еси, егоже не прейдут, ниже обратятся покрыти землю. 10. Посыляяй источники в дебрех, посреде гор пройдут воды. 11. Напаяют вся звери сельныя, ждут онагри в жажду свою. 12. На тых птицы небесныя привитают, от среды камения дадят глас. 13. Напаяяй горы от превыспренних Своих, от плода дел Твоих насытится земля. 14. Прозябаяй траву скотом, и злак на службу человеком, извести хлеб от земли. 15. И вино веселит сердце человека, умастити лице елеем, и хлеб сердце человека укрепит. 16. Насытятся древа польская, кедри ливанстии, ихже еси насадил. 17. Тамо птицы вогнездятся, еродиево жилище предводительствуе& #1090; ими. 18. Горы высокия еленем, камень прибежище заяцем. 19. Сотворил есть луну во времена, солнце позна запад свой. 20. Положил еси тьму, и бысть нощь, в нейже пройдут вси зверие дубравнии. 21. Скимни рыкающии, восхитити и взыскати от Бога пищу себе. 22. Возсия солнце и собрашася и в ложех своих лягут. 23. Изыдет человек на дело свое и на делание свое до вечера. 24. Яко возвеличишася дела Твоя, Господи, вся премудростию сотворил еси! 25. Сие море великое и пространное, тамо гады, 26. имже несть числа, животная малая с великими. 27. Вся к Тебе чают, дати пищу им во благо время. 28. Давшу Тебе им - соберут, отверзшу Тебе руку - всяческая исполнятся благости. 29.Отвращу же Тебе лице - возмятутся, отымеши дух их, и исчезнут, и в персть свою возвратятся. 30. Послеши Духа Твоего, и созиждутся, и обновиши лице земли. 31. Буди слава Господня во веки, возвеселится Господь о делех Своих. 32. Презираяй на землю, и творяй ю трястися, прикасаяся горам - и дымятся. 33. Воспою Господеви в животе моем, пою Богу моему, дондеже есмь. 34. Да усладится Ему беседа моя, аз же возвеселюся о Господе. 35. Да исчезнут грешницы от земли, и беззаконницы, якоже не быти им. Благослови, душе моя, Господа. Слава: | 1. Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту. 2. Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор; 3. Водом си покрио дворове Своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима вјетрнијем. 4. Чиниш вјетрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге. 5. Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека. 6. Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде. 7. Од пријетње Твоје бјеже, од громовнога гласа Твојега теку. 8. Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио. 9. Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу. 10. Извео си изворе по долинама, између гора теку воде. 11. Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју. 12. На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов. 13. Напајаш горе с висина својих, плодовима дјела твојих сити се земља. 14. Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље. 15. И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи. 16. Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио. 17. На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама. 18. Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима. 19. Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој. 20. Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско; 21. Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи. 22. Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје. 23. Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера. 24. Како је много дјела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твојега. 25. Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика; 26. Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему. 27. Све Тебе чека, да им дајеш храну на вријеме. 28. Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра. 29. Одвратиш лице Своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се. 30. Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи. 31. Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела Своја! 32. Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се. 33. Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год. 34. Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу. 35. Нека нестане грјешникâ са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Слава: |
| Аллилуиа,104. 1. Исповедайтеся Господеви, и призывайте имя Его, возвестите во языцех дела Его. 2. Воспойте Ему и пойте Ему, поведите вся чудеса Его. 3. Хвалитеся о имени святем Его, да возвеселится сердце ищущих Господа. 4. Взыщите Господа, и утвердитеся, взыщите лица Его выну. 5. Помяните чудеса Его, яже сотвори, чудеса Его, и судьбы уст Его. 6. Семя Авраамле раби Его, сынове Иаковли избраннии Его. 7. Той Господь Бог наш, по всей земли судьбы Его. 8. Помяну в век завет Свой, слово, еже заповеда в тысящы родов, 9. еже завеща Аврааму, и клятву Свою Исааку. 10. И постави ю Иакову в повеление, и Израилю в завет вечен, 11. глаголя: тебе дам землю Ханааню, уже достояния вашего, 12. внегда быти им малым числом, малейшым и пришельцем в ней. 13. И преидоша от языка в язык, и от царствия в люди ины. 14. Не остави человека обидети их, и обличи о них цари. 15. Не прикасайтеся помазанным моим, и во пророцех моих не лукавнуйте. 16. И призва глад на землю, всяко утверждение хлебное сотры. 17. Посла пред ними человека: в раба продан бысть Иосиф. 18. Смириша во оковах нозе его, железо пройде душа его, 19. дондеже прииде слово Его, слово Господне разжже его. 20. Посла царь и разреши его: князь людей, и остави его. 21. Постави его господина дому своему, и князя всему стяжанию своему, 22. наказати князи его яко себе, и старцы его умудрити. 23. И вниде Израиль во Египет, и Иаков пришельствова в землю Хамову. 24. И возрасти люди своя зело, и укрепи я паче врагов их. 25. Преврати сердце их возненавидети люди Его, лесть сотворити в рабех Его. 26. Посла Моисеа раба Своего, Аарона, егоже избра Себе. 27. Положи в них словеса знамений Своих, и чудес Своих в земли Хамове. 28. Посла тму и помрачи, яко преогорчиша словеса Его. 29. Преложи воды их в кровь, и измори рыбы их. 30. Воскипе земля их жабами в сокровищницах царей их. 31. Рече, и приидоша песия мухи, и скнипы во вся пределы их. 32. Положи дожди их грады, огнь попаляющ в земли их, 33. и порази винограды их и смоквы их, и сотры всякое древо предел их. 34. Рече, и приидоша прузи и гусеницы, имже не бе числа. 35. И снедоша всяку траву в земли их, и поядоша всяк плод земли их. 36. И порази всякаго первенца в земли их, начаток всякаго труда их, 37. и изведе я с сребром и златом, и не бе в коленах их боляй. 38. Возвеселися Египет во исхождении их, яко нападе страх их на ня. 39. Распростре облак в покров им и огнь, еже просветити им нощию. 40. Просиша и приидоша крастели, и хлеба небеснаго насыти я, 41. разверзе камень и потекоша воды, потекоша в безводных реки, 42. яко помяну слово святое Свое, еже ко Аврааму, рабу Своему. 43. И изведе люди Своя в радости, и избранныя Своя в веселии. 44. И даде им страны язык, и труды людей наследоваша, 45. яко да сохранят оправдания Его и закона Его взыщут. Слава: | 1. Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дјела Његова. 2. Пјевајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова. 3. Хвалите се светијем именом Његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа. 4. Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка. 5. Памтите чудеса његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његовијех. 6. Сјеме Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви избрани Његови. 7. Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови. 8. Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу колена. 9. Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку. 10. То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни, 11. Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио. 12. Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци. 13. Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену. 14. Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве: 15. „Не дирајте у помазанике Моје, и пророцима Мојим не чините зла." 16. И пусти глад на ону земљу; и потре сав хљеб што је за храну. 17. Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф. 18. Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову, 19. Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га. 20. Посла цар и одријеши га; господар над народима, и пусти га. 21. Постави га господарем над домом својим, и заповједником над свијем што имаше. 22. Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује. 23. Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову. 24. И намножи Бог народ Свој и учини га јачега од непријатеља његовијех. 25. Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовијем. 26. Посла Мојсија, слугу својега, Арона избраника Својега. 27. Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој. 28. Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи Његовој. 29. Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову. 30. Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех. 31. Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем. 32. Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову. 33. И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем. 34. Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене; 35. И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову. 36. И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова. 37. Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем. 38. Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао. 39. Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу. 40. Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни. 41. Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи. 42. Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи Својему. 43. И изведе народ Свој у радости, избране Своје у весељу. 44. И даде им земљу нарôдâ и труд туђинаца у насљедство. 45. Да би чували заповијести Његове, и законе Његове пазили. Слава: |
По 14-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 8:
Яко блудница припадаю Ти, да прииму оставление, и вместо мvра слезы от сердца приношу Ти, Христе Боже: да яко оную ущедриши мя, Спасе, и подаси очищение грехов. Яко оная бо зову Ти: избави мя от тимения дел моих.
Слава: Почто не помышляеши, душе моя, смерти? Почто не обращаешися прочее ко исправлению, прежде трубы глашения на суде? Тогда несть время покаяния. Приими во уме мытаря и блудницу зовущыя: согреших Ти, Господи, помилуй мя.
И ныне: Яко превосходящая воистинну Рождеством Твоим силы Небесныя, Приснодево Богородице, иже Тобою Божеством обогатившеся, непрестанно Тя величаем.
Господи, помилуй (40) и молитва:
Благодарим Тя, Господи Боже спасений наших, яко вся твориши во благодеяния жизни нашея, яко упокоил еси нас в прешедшем нощном времени, и воздвигл еси нас от ложей наших, и поставил еси нас в поклонение честнаго и славнаго имене Твоего. Темже молимся Тебе, Господи: даждь нам благодать и силу, да сподобимся Тебе пети разумно, и молитися непрестанно: и выну к Тебе зрети, Спасителю и Благодетелю наших душ, страхом и трепетом свое спасение действующе. Услыши убо и помилуй, Благоутробне, нас: сокруши под ноги наши невидимыя ратники и враги: приими яже по силе нашей благодарения: даждь нам благодать и силу во отверзение уст наших, и научи нас оправданием Твоим. Яко что помолимся, якоже подобает, не вемы, аще не Ты, Господи, Духом Твоим Святым наставиши ны. Аше же что согрешихом даже до настоящаго часа, словом, или делом, или помышлением, волею, или неволею, ослаби, остави, прости. Аще бо беззакония назриши, Господи, Господи, кто постоит? Яко у Тебе очищение есть, у Тебе избавление. Ты еси Един Свят, Помощник Крепкий, и Защититель жизни нашея, и Тя благословим во вся веки, аминь.
